Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je crkveni praznik koji je ujedno i jednodnevni post. Proslavlja se 11. septembra (tj. 29. avgusta po starom kalendaru), kada se Crkva seća velikog propovednika i prethodnika Isusa Hrista — Sv. Jovana Krstitelja, i njegovog mučeničkog stradanja.
U vreme cara Iroda Antipe, sina starog Iroda Idumejca (37. p. n. e.), ubice vitlejemske dece, pripovedao je u Galileji sveti Jovan Krstitelj. Pošto je car oterao svoju zakonitu ženu i oženio se (po drugi put) Irodijadom, ženom svoga živoga brata Filipa, Sv. Jovan je ustao protiv ovog bezakonja, bez straha ga je izobličavao pred svima – zbog čega je dospeo u tamnicu.
Na rođendan Iroda Antipe, Irodijadina kći Salomija, pošto je prethodno igrom ugodila Irodu, a po nagovoru njene zle majke, tražila je od Iroda, i dobila, glavu Sv. Jovana Krstitelja. Tako je stradao veliki prorok sveti Jovan Krstitelj.
Učenici Jovanovi uzeli su noću njegovo telo i časno ga sahranili u Sevastiji – stara Samarija, u Palestini, a besna Irodijada je izbola iglom jezik Jovanov i glavu zakopala na neko nečasno mesto.
Ovaj praznik slavi se od davnina, a svedočanstva postoje od V veka, u besedama Petra Hrizologa, prezvitera Hrisipa. Dan se provodi u strogom uzdržanju i postu. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu.
U Hercegovini na ovaj dan poste, ne rade teže poslove i naročito vode računa da ne rade ništa oko semenja, čak paze na koji je dan palo usekovanje, pa ako je to ponedeljak, na primer, onda svakog ponedeljka u godini izbegavaju da se bave semenom. U nekim selima se dogovore da se oranje započne sutradan po Svetom Jovanu i odrede ko treba da prvi počne.
I u Šumadiji poste, ne rade teže poslove i misle da je ovo dobar dan da se beru lekovite trave. Na taj dan deci ne daju da jedu paradajz, breskve, jabuke i bilo šta drugo crvene boje. Samo žene rade oko semena, ostavljaju ga za sledeću godinu i spremaju zimnicu.
Pravoslavni poste na ovaj dan, a dosta njih ne jedu ništa sve do mraka.
Tropar, glas 2.
Uspomena pravednika slavi se pohvalama, a tebi je, Pretečo, dovoljno svedočanstvo Gospodnje da si se zaista pokazao časniji i od proroka, jer si se udostojio da u reci krstiš Onoga koga si propovedao. Zato, postradavši za istinu, radujući se, objavio si radosnu vest onima koji su u Adu, o Bogu koji se javio u telu i uzeo greh sveta i koji nam daruje veliku milost.
Nađa Keleri