U to vreme, Rimskim carstvom je zavladao car Gordijan čija se ćerka Gordijana teško razbolela poremetivši umom. Mnogi lekari su pokušavali da joj pomognu, ali nisu uspevali u tome. Zli duh iz nje progovori i reče da ga samo Trifun može isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva sa tim imenom. Tek kada se po Božjem promislu pojavio mladi Trifun iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, tako da ga je srećni car obasuo mnogim darovima.
Svo bogatstvo koje je dobio na dar od cara, mladić je na povratku razdelio siromasima nastavivši da čuva guske i moli se Bogu.
Kada je na rimski presto došao hristoborni car Dekije, Sveti Trifun je mnogo postradao i mnogo mučen za Hrista. Ali, je sva ta mučenja rado podnosio govoreći:
„O kad bi se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam u ime Hrista Gospoda i Boga moga“.
Mučitelji su ga najzad osudili da bude posečen mačem. Pred smrt on se pomolio i predao dušu svome Tvorcu 250. godine.
Tropar, glas 4.
Mučenik Tvoj Gospode, Trifun – u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.
Nađa Keleris