Van der Belen, koji je rođen pre 72 godine u Beču, dete je majke Estonke i oca Rusa, a detinjstvo je proveo u austrijskoj pokrajini Tirol. Njegov otac se rodio u Pskovu, ali je nakon Oktobarske revolucije emigrirao u Estoniju, gde se upoznao sa budućom majkom novog predsednika, te se 1940. preselio u Austriju.
Van der Belen je kasno ušao u politiku, najpre je bio član Socijaldemokratske partije (SPO), ali je kasnije prešao u stranku Zelenih, čiji je bio poslanik od 1994.
Nije dugo trebalo da profesor privrede krene da se penje u hijerarhiji Zelenih i, zbog odlične retorike garnirane humorom, uskoro postane i zvezda te stranke, iako su njegovi stavovi po partijskoj bazi suviše ekonomsko-liberalni. On je 1999. postao i lider Zelenih.
Za njegovo vreme Zeleni su ređali izborne uspehe, a kada je 2008. lošije prošao na glasanju nego što je očekivao, predao je kormilo stranke Evi Glavišnig. Van der Belen je oko sebe okupio značajna imena iz političkog i kulturnog života Austrije koja su podržala njegovu kandidaturu.
Svi koji se plaše uspona desnice podržavali su šarmantnog profesora, koji će nakon ove pobede biti jedan od najstarijih predsednika. Van der Belen se tokom kampanje predstavljao kao kandidat centra, nastojeći da privuče građane strahom od desnice. On je u drugom krugu, krajem maja, pobedio tesno, osvojivši 50,3 odsto glasova, ali je ishod glasanja poništio Ustavni sud zbog neregularnosti u prebrojavanju glasova pristiglih poštom.