Havana

Kubanski lider i revolucionarna ikona Fidel Kastro preminuo je u 91. godini života, objavila je kubanska državna televizija.

„El komadante“ je izgubio bitku sa bolešću i godinama i njegova smrt predstavlja kraj jedne ere i odlazak jednog od najvećih, najpoznatijih i najkontroverznijih svetskih lidera.

„Komandant kubanske revolucije preminuo je tokom noći u 22 i 29 časova“, saopštio je njegov brat i predsednik Kube Raul Kastro. U Kubi će biti proglašena višednevna žalost.

Kastro, čovek koji je svrgnuo diktatorski režim Fulgensija Batiste i „vratio Kubu narodu“, obožavan je u većem delu zemlje koju je vodio skoro 50 godina, pre nego što je zbog bolesti prepustio predsedničko mesto bratu Raulu 2008.

Na drugoj strani, Kastra deo stanovnika Kube, ali i mnogo veći deo zapadnog sveta, vidi kao diktatora i lidera koji je nemilosrdno gušio svaku opoziciju, zatvarao, ubijao i izolovao sopstveni narod.

Kastro je 1953. godine zatvoren zbog suprotstavljanja Batisti, da bi nakon izlaska iz zatvora zajedno sa Če Gevarom poveo narod Kube u jedan od najpoznatijih svetskih revolucionarnih pokreta i dospeo na vlast posle trogodišnje gerilske bitke.

Nakon što je položio zakletvu kao premijer Kube, ušao je u sukob sa SAD i 1962. godine je bio centralna figura događaja koji je nad planetom nadvio senku opasnosti od nuklearnog rata. Kastro je dozvolio da Sovjetski Savez odgovori Amerikancima na širenje naoružanja po Evropi i razmesti na Kubi balističke rakete sa nuklearnim bojevim glavama.

I pre nego što su američki špijunski avioni snimili rakete u okolini San Kristobala, Džon F. Kenedi je bio svestan na čijoj je strani Kuba.

„Ja sam marksista i lenjinista, i biću to do kraja svog života“, poručio je celom svetu 1961. godine.

Kada je kubanska raketna kriza „okinula“ Hladni rat, američka blokada je „zamrzla“ Kubu u vremenu i Fidelovu zemlju načinilo još jedinstvenijom na svetu.

Jedinstven je bio i njen dugogodišnji lider, koji je uspeo da za pet decenija vladavine preživi nekoliko američkih atentata, kao i bezbroj „lažnih vesti“ o smrti u godinama u kojima se borio sa bolešću.

Bio je i lider pokreta Nesvrstanih, a ostaće upamćeno i da je bio u odličnim odnosima sa jugoslovenskim maršalom Josipom Brozom Titom.

Fidel Kastro će ostati upamćen i po svojim višečasovnim govorima, a jedan od poslednjih je održao u aprilu, kada je i rekao da mu se bliži smrt.

„Uskoro ću napuniti 90 godina, što nisam ni sanjao. Uskoro ću biti kao svi drugi. Na svakoga dođe red“, rekao je Kastro.
Kastro će biti kremiran, iako se o njegovoj veri često diskutovalo.

Odgajan je kao katolik, da bi se kasnije izjasnio kao atesita. Ipak, iako je kritikovao Bibliju, rekao je: „Ako me ljudi zovu hrišćaninom, ne sa stanovišta vere, već sa stanovišta viđenja društva, onda i ja kažem da sam hrišćanin“.

Informacije o Kastrovom privatnom životu su takođe retke i osporavane, delom i zbog toga što detalji nisu mogli da prođu kroz strogu kontrolu kubanskih državnih medija. Poznato je da je Fidel imao dva braka – u prvom je dobio sina Fidelita, a u drugom petoro dece.

Takođe, imao je niz ljubavnica i veruje se da je iza sebe ostavio još najmanje četvoro dece.