Gordana Antunović je osnivač udruženja „Creative communication initiative“, koje se bavi kulturom i tradicijom naseg naroda u Švedskoj
Uz malo sreće i razumevanja sve je ostvarivo!
Žena koja je pre dve decenije napustila Srbiju i sa mužem i decom otišli put Švedske – jeste GORDANA ANTUNOVIĆ. Zahvaljujući njoj, naša kultura je zaživela na scenama švedskih gradova. Trenutno je svo svoje znanje, iskustvo i uticaj usredsredila na osnivanje SKC u Švedskoj.
O odlasku u Švedsku, snalaženju i borbi za opstanak s obzirom da su tih godina Srbi bili satanizovani, Gordana za naš portal kaže:
– Suprug, deca i ja smo otišli iz Srbije na Badnji dan 2000 – te godine. Odlazak je bio težak, mogla bih reci i bolan, prepun emocija i osecanja da se nikada nećemo vratiti.
Imali smo u Göteborgu robinu i nekolicinu prijatelja, pa nam je bilo lakše da se saberemo i krenemo u nove životne zadatke.
Nikada nismo imali problem to što smo stranci i što dolazimo iz Srbije. U ovom gradu živi zajedno 111 nacija i svi su naviknuti na suživot. Ne kažem da diskriminacije nema, ali se ona verovatno dogadja u trenucima kada dodjete do posta koji podrazumeva veću odgovornost i visoko obrazovanje.
Koje poslove naši ljudi načešće rade kada odu ‚‚trbuhom za kruhom‚‚?
– Uglavnom se radi po sistemu “šta nadješ”. Sve uslužne delatnosti, od restorana, prodavnica, čiscenja. Velika je potražnja na tržistu rada medicinskih radnika, zanatlija ali i IT stručnjaka, koji lakše dolaze do posla.
U kolikoj meri je problem jezik?
- Mlađe generacije poznaju engleski jezik, a to je dovoljno da možete da funkcionisete na dnevnom nivou, pa i na poslu. Naravno da je švedski vrlo potreban i svi imaju mogužnost besplatnih kurseva. Švedjani su vrlo strpljivi i uvek će vas podsticati da učite i hvaliće vaše znanje jezika. Nikada ne odustaju od toga da vas razumeju.
Koliko mi je poznato, zahvaljujući Vama, mnogi naši glumci, pevači i pisci su gostovali u Švedskoj… Gde obično nastupaju?
– Pre pet godina sam osnovala udruzenje Creative communication initiative, koje se bavi kulturom i tradicijom naseg naroda. Fokus su mi pozorišne predstave iz Srbije ,čija gostovanja organizujemo u nekoliko gradova Skandinavije. Do sada ih je bilo tridesetak. Bavimo se i knjizevnim večerima, likovnim izložbama, radionicama koje pomažu deci i odraslima da održe spone sa domovinom. Članovi smo Nacinalnog teatra Švedske i namera nam je da naše predstave budu na repertoiru Švedskog narodnog pozorišta.
Ponosni smo na turneju Petra Bozovica, gostovanja Ivana Bosiljčića, Raleta Milenkovića, Ljiljane Blagojević, Voje Brajevica, Laneta Gutovića i mnogih drugih. Nastupali su u raznim salama pozorišnim, salama Domova kulture i salama prilagodjenim zahtevima pozorišnih predstava.
Ivan Bosiljčić se rado odazvao Vašem pozivu i bio spreman da nastupa i pred tri gledaoca?
- Da,to je interesantna priča sa početka našeg rada. Sreli smo se u Beogradu, ispričala sam mu šta želim da radim i pitala da li bi želeo da dude gost. Istakla sam da nisam sigurna koliko će publike biti i koliko ću moći da izdvojim za njegov angažman. Pristao je i rekao: „Neka dude i troje, nastupacu!“ Bila je puna sala i sve je bilo sjajno! I drugi su mi umetnici izlazili u susret, neki čak i nudili deo novca nazad. Zahvalna sam im na razumevanju i podršci.
Na pomolu je osnivanje Srpskog kulturnog centra koji će okupljati srpske umetnike i rado ih predstavljati našem življu…
- Ideja o SKC je logičan sled našeg rada. Važno je stvoriti bazu kada je kultura u pitanju iz koje će se moći slati kvalitet u sva naša udruzenja, a i SKC je vazan za nas kao narod u Skandinaviji. Ne treba se predstavljati samo folklorom i sarmom. To je prilično složen posao, ali verujem u svoje saradnike i svoju viziju.
Ako se ne varam, za osnivanje SKC imate podršku tamošnje vlasti!? U kolikoj meri je naše Ministarstvo kulture spremno da pomogne?
- Trenutno smo u dogovorima, koje je korona poremetila. Imam podrsku Švedske, a imala sam neke razgovore i sa našim vlastima. Nadam se dobrom dogovoru. Uz malo srece i razumevanja sve je ostvarivo.
Sa kojim osećanjima dolazite danas u Srbiju? Šta se to promenilo, a šta je isto?
– Postigla sam ono što sam želela, da mi je svejedno da li slećem u Beograd ili Göteborg. Napravila sam most u svakom obliku, radim ono sto volim i radim za dobro svog naroda. Mislim da donosim sve što je lepo od nas, tako da je to dobro i za Švedjane.
Naravno da ću uvek više voleti Srbiju i Beograd, jer to je moj identitet i moja osnova u svemu sto živim i radim.
Zbog korone, ceo svet je mesecima živeo ‚‚kao u zatvoru.“ Sve je stalo. Na pomolu je drugi talas te „nevidljive“ pošasti. U kolikoj meri Šveđani poštuju mere zaštite i prevencije?
- Poštuju sve sto im se kaze, ali i sami znate da Švedska ima liberalniji stav od drugih, pa im je lakše da poštuju preporuke. Nema previše straha ni panike. Ponekad pomislim da ipak imaju neke informacije koje drugi nemaju.
Šta Srbija treba da uradi, da bi sprečila ‚‚odliv mozgova‚‚ u svet?
- Pitanje od minion dolara! Čini mi se da je odgovor jednostavan. Stručnjaci moraju to i da budu da bi bili na odgovornim mestima. Obrazovanje mora da dude kvalitetnije, bez kvazi diploma, kvazi fakulteta. Decu treba da vaspitavamo da nijedan posao nije sramota i da je sasvim prirodno da budu odgovorni za ono sto rade. Ovoj divnoj, talentovanoj i obrazovanoj deci obezbediti radna mesta nakon fakulteta,bez da moranja da pripadaju političkoj partiji ili su “nečija” deca. I jos nešto. Kada dodje vreme za penziju – penzionisite se, makar bili i predsednici država. Nova energija je neophodna za dalji razvoj.
Nađa Andrejević Keleris