„Preko Praga“ – nova knjiga episkopa zahumsko-hercegovačkog g. Grigorija predstavljena je juče u kripti hrama Svetog Save na Vračaru

Melanholičnom zbirkom 23 priče sabrane u delo „Preko praga“, koje govore o sudbinama mladih ljudi, vladika zahumsko – hercegovački i primorski Grigorije Durić nesumnjivo ulazi u red darovitih bosanskohercegovačkih pisaca i svojom prozom nastavlja najbolju tradiciju pripovedača na srpskom jeziku od Petra Kočića do Zuka Džumhura, Iva Andrića ili Meše Selimovića.

Posle otpevanog tropara Svetom Vukašinu, mučeniku jasenovačkom, u prepunoj Svetosavskoj kripti, publika je imala prilike da čuje kritičke osvrte vladike budimljansko – nikšićkog g. Joanikija; dramskog pisca – pesnika i akademika Ljubomira Simovića; dr Danijele Jelić, profesora književnosti na Filološkom fakultetu u Banja Luci i autora knjige Vladike Grigorija.

Prisutnima se bratio i vlasnik izdavačke kuće „Laguna“ Dejan Papić, koji j podsetio da je ova knjiga već doživela dva izdanja.

Posle dve duže novele Lazar i Priča o starom kralju, objavljene pre više godina, pisac se u novoj zbirci okreće sudbinama malih ljudi u svom hercegovačkom podneblju s kraja burnog XX veka.

Kada piše o pojedinačnim sudbinama savremenika, njihovim nesrećama, nesporazumima i zabludama, bolestima, bedi i stranputici, pisac izdvaja najsvetlije trenutke njihovog života i nalazi najdragocenije crte njihovog karaktera. A kad piše o lopti, smehu, vozovima, o brigama, moru ili manastirima, vladika oživljava zaboravljene ili ispražnjene prostore, predele i raspoloženja svoga ratom opustošelog podneblja. Izvanredan psihološki portretista, autor se u ovoj knjizi uzdiže iznad zlosrećnih podela u narodu, prelazeći preko uskog i sebičnog praga svoje kuće, vere i nacije, i daje nam svakim retkom svoje proze na znanje da će se ugledati na Andrićevu misao: Najveća planina koju čovek mora preći je prag njegove sopstvene kuće.

Vladika Grigorije rekao je da ova knjiga na jedan način predstavlja i njegov vapaj da se ispoštuju različitosti naroda u Hercegovini, koje su dobre i koje ne treba potirati.

-Podjele nisu dobre i mržnja koja iz tih podjela izvire i ljude dijeli, nije dobra. Ono što sam pokušao jeste da stavim melem na rane tih ljudi, na njihove oči u kojima se vidi bol i ne samo na oči, već na sve ono što sačinjava čoveka – duša, duh, tijelo, dodao je vladika Grigorije. Prema njegovim rečima, sve je ranjeno u Hercegovini, ali rane ne moraju samo da budu rane, već one mogu biti i prozori za blagodat Božju.

Govoreći o svojim uzorima u književnosti, vladika je naveo Ivu Andrića, kao nedostižni obrazac kako pisati i Mešu Selimovića, koji je rekao da čovek može da ima samo dva razloga da piše: jedan je da je previše ambiciozan, a drugi razlog je ako ima nešto da ispovedi.

-On nije sigurno bio od onih koji su previše ambiciozni, a ja nemam hrabrosti da kažem da nisam ambiciozan, ali imam hrabrosti da kažem da imam mnogo toga da ispovijedim i da je pisanje neki oblik mog ispovijedanja, dodao je vladika Grigorije.

Episkop budimljansko – nikšićki Joanikije rekao je na promociji da je prvi utisak koji se dobija čitajući ovu knjigu vedrina koja pleni, kao i uspešno oslikani pejzaži vedrih boja, tonova, praćeni pojem ptica, mirisima čempresa i livada, što se sve uklapa sa bogosluženjem u manastiru Tvrdošu.

Prema njegovim rečima, sva vedrina, lepota, radost i svetlost koja sija iz ove knjige može čoveka da povuče i ka pogrešnom zaključku, ali kako se čita knjiga, svi ti vedri tonovi i glasovi i pejzaži samo služe da čitaoce uvedu u dublju tajnu.

-Služe da nas uvedu u to da se dotaknemo ljudskih sudbina, da se sa njima upoznamo, čak i do onog vrhunskog iskustva tragičnog, ali one tragedije koja je oplemenjena vjerom, čovječnošću, ljudskošću tako da to iskustvo tragičnog zapravo još više ističe plemenitost, dobrotu, vrijednost i ljepotu vjere, rekao je vladika Joanikije.

Akademik i književnik Ljubomir Simović rekao je da knjiga Preko praga nije plod spisateljske imaginacije, već je dokument i svedočanstvo o onome što je pisac lično vidio i doživio, ali u kojoj je zabeležio i dramatična svedočenja koja su mu drugi ljudi kao saputniku, prijatelju ili ispovedniku tokom godina poveravali.

Promociji su prisustvovali episkop istočnoamerički g. Irinej Dobrijević, episkop slavonski g. Jovan,  sekretar Svetog arhijerejskog Sinoda protojerej – stavrofor dr Savo Jović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije protojerej – stavrofor Stojadin Pavlović, starešina Saborne crkve u Beogradu protojerej – stavrofor Petar Lukić, profesori Bogoslovskog fakulteta: dr Bogoljub Šijaković i protojerej – stavrofor dr Vladan Perišić, duhovnik manastira Rajinovac arhimandrit Stefan Šarić, hirurg prof. dr Predrag Peško, diplomata Vuk Jeremić, proslavljeni sportisti Dejan Bodiroga i Dušan Savić, glumac Dragan Bjelogrlić i mnogi drugi.

Na kraju promocije vladika Grigorije je pročitao odlomak iz romana, a potom je strpljivo potpisivao svoje knjige.

Nađa Andrejević Keleri