Otud je razumljivo što su mediji pitali incidentnog poslanika šta je to pričao sa patrijarhom i da li su i poslednja dešavanja u skupštini bila deo tih razgovora?
– Kod patrijarha sam išao isključivo kao vernik. Politika je odvojena od Crkve, ali nije odvojena od vere, a ja sam veliki vernik. Najviše smo razgovarali o selu – rekao je Rističević, inače predsednik Narodne seljačke stranke.
Karićima seče kolač
Porodica Karić već godinama ima to zadovoljstvo da na njenu krsnu slavu dolazi patrijarh i seče kolač. Kod bogatih i uticajnih Karića, čija je glava porodice Bogoljub godinama u bekstvu od sudskog pozivara, mogli bi uticaj, finansijski i politički razlozi da budu uključeni kada se radi o odluci patrijarha da lično seče kolač ovoj velikoj porodici sa Kosmeta.
– Karići su mnogo uradili za SPC i pitanje je šta bi bez njih bilo sa pojedinim crkvama na Kosovu i Metohiji – konstatuje sagovornik „Vesti“.
Ko bira sagovornike poglavaru SPC i da li bi, kao i u slučaju državnih zvaničnika, crkveni velikodostojnici morali da vode računa kome i kada daju legitimitet da su dostojni za sabesedništvo i priznanja SPC?
Što dalje od skupštine
Rističević tvrdi da je njegova molba da ga primi patrijarh stara nekoliko meseci. Tako odbacuje tezu da je patrijarh stao na njegovu stranu kada je reč o skupštinskim incidentima u kojima je učestvovao.
Verski analitičar Draško Đenović sporne susrete ili priznanja SPC svodi na nekoliko osnovnih motiva: finansijski, politički i moć uticaja. On kaže da je na patrijarhu odluka o tome koga će primiti, ali da je u slučaju Rističevića sporniji njegov izbor za predsednika poslaničke grupe prijateljstva sa Vatikanom.
– Ako je Skupština mogla da ga stavi na čelo te grupe, zašto ga ne bi mogao primiti patrijarh? Uostalom, u crkvi imamo jednog umirovljenog Kačavendu o čijim nepočinstvima postoje snimci, ili vladiku Pahomija čiji je slučaj seksualnog zlostavljanja zastareo. Rističević s incidentima koje pravi za njih je mala beba – kaže Đenović.
Pre desetak dana patrijarh je Draganu J. Vučićeviću, dnevne novine bliske režimu „Informer“, uručio Gramatu za dobrodelatnu ljubav i pomoć Crkvi. Tom prilikom je Vučićević bio i domaćin slave Crkve Svetog Stefana Dečanskog u Železniku. Ovaj tabloid neretko razapinje ljude na krajnje nehrišćanski način, ali to nije sprečilo crkvu da njenom vlasniku dodeli priznanje.
– Odluka ko će biti domaćin slave doneta je na crkvenom odboru tog hrama, a Vučićević je možda zaslužan za nešto što mi ne znamo. Mi kao narod smo hrišćani na papiru, iako se tako izjašnjavamo. Sve naše novine, recimo, imaju horoskop koji je nespojiv sa verom. I u tom kontekstu je razumljivo ponašanje SPC. Kakva crkva takav narod i obrnuto – kaže Đenović.
Orden i Vujanoviću
Dok se među srpskim političarima i biznismenima utrkuju ko će biti primljen na kanabetu kod patrijarha, predsednik Crne Gore Filip Vujanović mudro ćuti da je dobio priznanje SPC. Vujanović, koji je ostao vernik SPC i nakon otcepljenja Crne Gore, tamošnju javnost 2013. nije obavestio da mu je SPC dodelila orden Svetog cara Konstantina.
