Sinoć je na sceni Narodnog pozorišta u Nišu u okviru festivala „Teatar na raskršću“ izveden Čehovljev „Višnjik“

Šesto takmičarsko veče niškog festivala „Teatar na raskršću“, ansambl Dramsko -lutkarskog pozorišta „Ivan Radoev“ iz Plevena u Bugarskoj bravurozno je izveo Čehovljev „Višnjik“. Iako je publika sve vreme sedela na pozornici, glumci bugarskog teatra su svoje likove igrali po pozorištu, sceni – što je predstavljalo njihov dom, njihov višnjik.

Komad „Višnjik“ kojim je počela nova era dramaturgije, prema rečima reditelja Vasilija Senina:

Izgovoriti reč, izraziti mišljenje, ispričati priču – sve to možete sami, bez drugih. Da biste se našli u situaciji, potrebni su vam drugi ljudi. Čehov priča priču na tom ne baš jednostavnom jeziku – kroz situaciju. U samoj ideji komada – šta učiniti s višnjikom – mi koji radimo ili pišemo o pozorištu prepoznajemo naš životni problem. Čovek se žaleći samog sebe pomalo pretvara u čoveka kojeg treba žaliti.

Prema rečima kritike, „Višnjik“ u interpretaciji ruskog reditelja Senjina – neprocenjiva bašta je zapravo pozorište, a dilema oko prodaje višnjika poprima mnogo veće dimenzije, predstavljajući misiju i borbu pozorišta da se ljudi vrate u nevidljiv osećaj vrednosti i autentičnosti, duboko u dubinu i kontradiktorni unutrašnji svet koji svako od nas donosi.

Nađa A. Keleris