Da li je to bio zaista istorijski trenutak teško je reći, ali sasvim je sigurno da je Albah na neki način postao prekretnica kada je reč o odnosu prema ideji razgraničenja.
Neposredno pred forum stigla je nedvosmislena poruka iz Vašingotna, kada je savetnik predsednika SAD Donalda Trampa, Džon Bolton rekao da Amerika ne isključuje teritorijalne korekcije, a nakon susreta u Albahu krenuli su i iz drugih svetskih centara moći da pristižu signali da razgraničenje između Kosova i Srbije nije „tabu tema“ i da bi bilo dobro poštovati ono što dogovore Beograd i Priština.
Ipak, krenimo redom.
Džon Bolton, savetnik američkog predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost, rekao je u petak da se SAD neće uključivati u raspravu oko ideje o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, ali i da “postoje novi znaci da obe vlade veoma tiho možda žele da o tome pregovaraju”.
– Američka politika je da ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije. Zaista nije na nama da to kažemo – rekao je pre nekoliko dana Bolton.
Ambasador Velike Britanije u Beogradu Denis Kif bio je obazriv, pa je rekao da ta zemlja, koja je u procesu izlaska iz EU, smatra da rasprava o mogućoj podeli ili promeni granica Kosova, razgraničenju ili razmeni teritorija mora uzimati u obzir sva pitanja, rizike i cenu. Kazao je i da “bilo koja ideja koja proiziđe iz dijaloga Beograda i Prištine mora da bude realna i dostižna”, kao i kako će ona doprineti unapređenju života ljudi na terenu, napretku u regionu…+
Zaokret u EU, mekši stav Nemačke
Poruke iz Vašingtona i Londona, međutim, nisu bile tako isključive kao ona iz Berlina – nema menjanja granica. To je pre desetak dana poručila kancelarka Angela Merkel. Međutim, situacija danas više ne izgleda tako isključivo. Naime, Merkelova je, kako je sama rekla, razgovarala sa predsednikom SAD Donaldom Trampom o dijalogu Beograda i Prištine, sa kojim se saglasila da podržavaju sve razgovore koji vode ka cilju – rešenju kosovskog problema.
– Ali, govorimo da je naravno teritorijalna celovitost kakva je sada stvorena jedna vrednost, i ja sam to isto rekla kada su ovde bili predsednici vlada BiH i Crne Gore, a to je da moramo biti oprezni da potezi na jednoj teritoriji ne dovedu do poteza na drugim teritorijama – izrazila je ona svoju bojazan.
Takve brige, izgleda, sa njom ne deli cela Evrospka unija, čiji predstavnici imaju novo, modifikovano mišljenje, a to je da su razgraničenje ili korekcija granica prihvatljive ideje za razgovor.
Upravo je to nakon Foruma u Austriji obznanio evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han, koji je kazao da bi Brisel trebalo da prihvati dogovor Srba i Albanaca kojim bi se rešio dugogodišnji problem Kosova.
– Beograd i Priština moraju da normalizuju međusobne odnose kako bi se kvalifikovali za članstvo u EU, a onog trenutka kada se postigne dogovor, on bi trebalo da bude poštovan od strane svih članica EU – dodao je Han.
U skladu s tim, sve češće se čuju teze onih koji zastupaju ideju podele da bi takav eventulani dogovor predstavljao bilaterlani dogovor Beograda i Prištine koji bi, samim tim, bio izuzetak i ne bi mogao da se primenjuje u drugim slučajevima, pre svega na Balkanu.
“Zeleno svetlo” stiglo je i od Austrijanaca, tačnije od od austrijskog predsednika Aleksandra Van der Belena i kancelara Sebastijana Kurca, koji je rekao da ima “osećaj da postoji primetno približavanje Beograda i Prištine”.
– Tu situaciju treba iskoristiti za pronalaženje rešenja – rekao je on u Alpbahu, dok je Van der Belen kazao da treba dozvoliti Srbima i Albancima da se dogovore.
I Slovenija prati taj talas, što je potvrdio, takođe u Alpabahu predsednik te zemlje Borut Pahor, koji je naveo da je neophodno podržati dijalog u cilju postizanja dogovora, ali i da se poštuje postignuti dogovor, kada ga bude.
Iz svega ovoga jasno je da eventualno razgraničenje ili korekcija granica nisu više tabu tema, i da su postale još jedna od opcija koja je “na stolu”.
Poruke iz Prištine: Da li je Srbija ostvarila cilj?
U tom svetlu, prištinski mediji iznose tezu da je Srbija “izgleda postigla cilj stvaranjem utiska da bi kosovska nezavisnost, bez saglasnosti Beograda, bila pogrešna i nestabila i ne predstavlja konačno rešenje”.
– Srbija je pronašla podršku i u jednom delu administracije američkog predsednika Donalda Trampa – ocenio je briselski dopisnik prištinskog lista “Koha” Avgustin Paljokaj.
Činjenica jeste da se sada iz SAD čuju neki novi tonovi, koji ne isključuju rešenja koja uključuju razgraničenje, naprotiv. Sa druge strane, treba imati u vidu da stav nemačke kancelarke Angele Merkel o nepromenljivosti granica, čini se, nije više toliko čvrst.
Kosovo je geografska oblast koja obuhvata severni i istočni deo srpske autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Druga oblast u pokrajini se naziva Metohija. Kosmet kao autonomna pokrajina u sastavu republike Srbije na osnovu rezolucije saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine nalazi se pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija.
Savet bezbednosti odobrio je na sednici koja je održana 24. oktobra 2005. godine u Njujorku početak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije pri tom kršeći sva prava. Pregovori su počeli razgovorima o decentralizaciji koji su održani 20. i 21. februara 2006. godine u Beču. Poslanici narodne skupštine republike Srbije o mandatu za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije, koju je parlamentu predložila vlada republike Srbije.
Skupština Srbije i svi državni organi izrazili su u rezoluciji punu spremnost na to da preuzmu svoj deo odgovornosti u procesu političkog rešavanja pitanja Kosova i Metohije, na osnovama i zakonima međunarodnog prava i u skladu sa demokratskim vrednostima savremenog sveta. Narodna skupština republike Srbije je u skladu sa načelom Ujedinjenih nacija o nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih država, ovom rezolucijom definisala je okvir i mandat političkih razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije.
Kosovo i Metohija zahvata površinu od 10.887 kilometara kvadratnih, tj oko 12 odsto teritorije na jugozapadu republike.
Grad Priština je administrativni, privredni i kulturni centar pokrajine. Kosovo i Metohija se sastoji od 29 opština i 5 upravnih okruga, čija su sedišta u gradovima Prištini, Peći, Prizrenu, Gnjilanu i Kosovskoj Mitrovici. Južna pokrajina obuhvata 1.449 naselja, 26 gradskih naselja, i 1.423 ostalih mesta. Kosovo i Metohiju od susedne Albanije deli planinski masiv Prokletija, a od Makedonije Šar planina, na kojima se nalaze i dva najviša planinska vrha u Srbiji, Đeravice i Crni vrh.
Pokrajinu čine dve regije, koje se razlikuju sastavom tla, i klimom, a međusobno su odeljene planinama Ćićavicom i Crnoljevom.
Južna srpska pokrajina ima vrlo raznovrstan reljef i sastoji se od planinskih venaca kojim je obrubljena, a oni su ispresecani klancima i dosta širokim dolinama reka Binačke Morave, Belog Drima i Laba. Kosovo se prostire u jugoistočnom i istočnom delu pokrajine, blizu moravsko vardarske doline, i pretežno je brdovito tako da rudna bogatstva predstavljaju glavni prirodni potencijal ove oblasti. Metohija se nalazi na zapadu i severozapadu pokrajine, i obiluje kvalitetnim obradivim zemljištem, što bitno određuje njenu privredu.
Međusobna geografska odeljenost Metohije i Kosova uslovila je i razliku u biljnom i životinjskom svetu, tako da je za Metohiju karakterističan uticaj Mediterana, pa je to regija sa najviše primera mediteranske flore i faune u celoj Srbiji, dok se Kosovo po tome ne razlikuje od ostatka Srbije. Imajući u vidu činjenicu da su oružani sukobi, iseljavanje velikog broja Srba i pripadnika drugih manjina i dolazak više desetina hiljada Albanaca iz Albanije promenili etničku sliku Kosova i Metohije, kao i da popisi stanovništva koji su u Srbiji obavljeni 2002. i 2011. godine nisu obuhvatili teritoriju južne pokrajine, ne postoje noviji precizni podaci o broju stanovnika Kosova i Metohije. Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji predstavljaju Uneskov subjekat na listi Svetske baštine koji se nalazi u Srbiji, na Kosmetu.
U njega su uključena četiri srednjovekovna manastira Srpske pravoslavne crkve: Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, Gračanica. Lepota Dečana, Gračanice, Pećke patrijaršije, i crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu jača je od istorije koja dominira životom dela Srbije na kojem su izgrađeni. Manastir Dečane podigao je kralj Stefan Uroš Treći da mu budu zadužbina, u Zatrnavskoj Župi koja je u podnožju Prokletija južno od Peći, na reci Bistrici.
Razvoj srednjovekovne srpske države doneo je najvredniju umetnost u oblasti Kosova i Metohije. U njoj se nalazi preko hiljadu crkava i crkvišta. U ovom jedinstvenom predelu, naročito u plodnoj ravnici Metohije gotovo mediteranske klime, oko svakog od važnih manastira je nastala mreža manjih crkava, isposnica i svetih mesta. Po značaju koji su Kosovo i Metohija imali u Srpskoj državi može da se meri samo Raška oblast, sa prestonim gradom Rasom.
Zbog najvećih svetinja i manastira na Kosmetu, postoji stara legenda i izreka koja se prenosi s kolena na kolena da je Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja i da je Kosovo i Metohija srce Srbije.
Izvor: Blic, Avalainfo.net