Danas je Sretenje Gospodnje i Dan državnosti Srbije
15. februar 2019.
Korina Švingruber Ilić: U Srbiji se krpi kraj s krajem!?
17. februar 2019.

SLOBODA SE MORA OSVAJATI!

Glumica Ljiljana Blagojević otvoreno kaže da njenom suprugu Siniši Kovačeviću već sedam godina ne daju da radi

 

 

 

Razgovarala: NAĐA Andrejević KELERI

 

Da uspeh jedne predstave zavisi samo od glumačkog umeća na sceni, potvrdila je to i kabaretska predstava „Dobri čovek“ koja je krajem prošle godine zaživela u Narodnom pozorištu na sceni „Raša Plaović“. Iako nije imala nikakvu reklamu, za nju se i te kako pročulo i za kratko vreme se traži ona „karta više“. A kako i ne bi, kada u njoj briljira Ljiljana Blagojević, koju i dan danas na ulici prepoznaju kao kraljicu Dragu ili pak doktorku sa sela.

Kao i u ostalim Nušićevim komadima i u ovom će se mnogi prepoznati, jer i nakon 130 godina, ovde se zacelo ništa nije promenilo. „Sjaši Kurta, da uzjaši Murta“ prati nas nemilice. Scenario svih srpskih režima je isti, samo ih tumače drugi glumci.

Malo ko zna da je mladi Nušić 1887. godine, izrevoltiran odnosom države prema srpskom heroju, napisao  pesmu „Dva raba“, zbog čega dobija dve godine strogog zatvora u Požarevcu. Za to vreme, u ćeliji, krišom piše dnevnik krijući ga od čuvara.

Nakon 130 godina, Ljiljana Blagojević, prvakinja  Drame  Narodnog  pozorišta, Vesna Stanković i Branislav Tomašević, postavljaju  te njegove promisli na pozorišnu scenu Narodnog pozorišta, u kome je Nušić najviše službovao, kao upravnik i kao pisac … Predstava “Dobri čovek” je premijerno izvedena krajem novembra na sceni „Raša Plaović“.

Tim povodom razgovaram sa Ljiljanom Blagojević koja ističe da je godinama imala želju da se čuju ti Nušićevi zapisi, koji nikad nisu izvedeni ni scenski uobličeni.

  • Dok sam ih pre par godina čitala uživala sam u britkosti i nadasve neverovatnoj aktuelnosti posle toliko godina. Jednom sam pričala Vesni o tome, a ona mi je rekla daj ja ću to uraditi. Dala sam joj Listiće (tako se zovu zapisi) i ona je uradila dramatizaciju. Rad je bio jako težak jer se radi o nekoj vrsti kabare predstave ali rezultat je izvanredan. Mnogi ljudi ne znaju da je Nušić robijao zbog uskraćivanja umetničkih sloboda, da je proveo gidinu dana u samici, da mu je sin jedinac poginuo kao jedan od 1300 kaplara. Nušić zaslužujeda se sve to zna.

Sudeći po reakciji publike, Nušićeve promisli odlično korenšpondiraju sa publikom. Ništa se nije promenilo – to smo mi i nakon 130 godina… Zar ne?

 

  • To i jeste odlika velikih. Oni su svevremeni. Vreme je najbolje sito da se odvoji škart od velikana.

Sa predstavom „Dobri čovek“, gostovali ste najpre po Kanadi. Zbog čega su predstavu gledali najpre naši ljudi u Torontu, Edmontonu….

– Ima tu i sticaja okolnosti  a ima i svesne odluke. Naime želeli smo da osetimo reakcije publike i da po dobroj nekadašnjoj  praksi  proverimo kako primaju predstavu van Beograda. Kada smo dobili poziv da pre Beogradske premijere gostujemo u Kanadi u sedam gradova, nismo imali ni trena dilemu. Odlucili smo da prihvatimo i imali smo pravo ushićenje.

Svi ratovi iza nas ostaviše pustoš, mnoge majke zavijene u crno, prepolovljenu populaciju i bedu. Ne čini li ti se ova situacija na Kosovu kao „žongliranje po tankoj liniji“ i neizvesne budućnosti preostalih Srba na KIM – u?

  • Ta naša bolna rana Kosovo! Duša me boli zbog svega što se sa njim događa. Osećam stid i sramotu što sam savremenik svog ovog dešavanja. Ja se nikada neću složiti da ono treba da ode i da je bolje da ga predamo. Nemamo mi pravo na to zbog svega pre nas.

Svet ne čuje srpski vapaj! Deca na Kosovu nemaju mleko, nemaju hleb, nemaju radost  predprazničnu.  Žive u strahu i šiptarskoj nemilosti. Koliko su toj situaciji doprineli naši političari, a koliko svetske sile?

  • Ne treba nama niko do nas samih! Znam samo da ne smemo da ga damo. Ako ga otmu možemo se nadati jednom da ga vrate a ako ga poklonimo nikad više neće biti naše.

Kaže se da su deca ogledalo svojih roditelja. Da li to znači i da je vlast u Srbiji ogledalo svog naroda? Kakva vlast, takav narod!?

 

  • Ili kakav narod takva vlast. Nije to baš tako. Kad ste na vlasti moguće su sve zloupotrebe. Mi smo kao narod umorni, potrošeni, osiromašeni do granica surove bede. Sve to može da tera čoveka da bude slepo poslušan misleći da će poniženje proci. Ali neće. Sloboda se mora osvajati. Za nju se mora boriti. Svrha života je da si slobodan a ne da si rob.

Prosvetari si nedavno štrajkovali  jer nisu dobili 14, 6 odsto veće plate koje su im obećane i potvrđene od strane MMF.  „Odliv mozgova“ je sve veći. Samo prošle godine Srbiju je napustilo 500 000 mladih ljudi. Šta nam je činiti da ta mladost ostane ovde?

  • Da dobro mislimo i pazimo koga zaokružujemo na izborima. Niko normalan ne beži od dobra. Znači ne valja zato idu. Kad bude valjalo ostaće ovde.

Tvoj muž Siniša Kovačević, najveći dramski pisac i reditelj u nas Srba, čovek čija se „Velika drama“ već 16.godina igra u Narodnom pozorištu, ne radi. Ne da mu se da radi, samo zato što je politički neistomišljenik ove vlasti. Kada pametni zaćute, a zagrakću falsifikovane diplome, nije li došlo zadnje vreme?

  • Da to je tačno. Već sedam godina Siniša ne radi .Piše ali ne daju mu da svoje drame postavlja u pozorištu, niti da snima po svojim tekstovima. Može im se. Ali ništa nije večno. Sve ima početak i kraj.

Šta očekuješ od novopostavljene upravnice  Narodnog pozorišta Ivane Vujić?

  • Ona je već jako mnogo uradila za mesec dana koliko je prošlo od imenovanja. Nije ni čudo. Radi se o vrednom, obrazovanom i poštenom čoveku. Univerzitetski profesor sa FDU. Ako joj dopuste mislim da će još mnogo što – šta uraditi. Za razliku od prethodne uprave zajedno sa prethodnim direktorom Drame.

Siniša Kovačević je vratio nagradu za životno delo koju je dobio od Aleksinačkog pozorišnog festivala, jer kako je napisao na svom tviter profilu – ako im ne treba Sergej Trifunović, ne treba im ni on. Da su svi solidarni i drčni poput ovog Sremca, gde bi nam kraj bio?

  • Pa ne bi morale da se vraćaju nagrade sa smo svi pošteni i da mislimo svojom glavom. Ne bi bilo takvih budalaština kao ovo u Aleksincu.

 I za kraj, u kakvom raspoloženju ste ušli u Novu godinu?

  • Sa nadom da će biti bolje. Da ću živeti u slobodnoj demokratskoj zemlji. Da neću živeti u partokratiji. Da ću moći da radim iako nisam glasač vladajuće stranke i da nam nedaroviti poltroni neće odredjivati život.

 

 

Ostavite odgovor