Razgovarala: NAĐA Andrejević KELERI
Da uspeh jedne predstave zavisi samo od glumačkog umeća na sceni, potvrdila je to i kabaretska predstava „Dobri čovek“ koja je krajem prošle godine zaživela u Narodnom pozorištu na sceni „Raša Plaović“. Iako nije imala nikakvu reklamu, za nju se i te kako pročulo i za kratko vreme se traži ona „karta više“. A kako i ne bi, kada u njoj briljira Ljiljana Blagojević, koju i dan danas na ulici prepoznaju kao kraljicu Dragu ili pak doktorku sa sela.
Kao i u ostalim Nušićevim komadima i u ovom će se mnogi prepoznati, jer i nakon 130 godina, ovde se zacelo ništa nije promenilo. „Sjaši Kurta, da uzjaši Murta“ prati nas nemilice. Scenario svih srpskih režima je isti, samo ih tumače drugi glumci.
Malo ko zna da je mladi Nušić 1887. godine, izrevoltiran odnosom države prema srpskom heroju, napisao pesmu „Dva raba“, zbog čega dobija dve godine strogog zatvora u Požarevcu. Za to vreme, u ćeliji, krišom piše dnevnik krijući ga od čuvara.
Nakon 130 godina, Ljiljana Blagojević, prvakinja Drame Narodnog pozorišta, Vesna Stanković i Branislav Tomašević, postavljaju te njegove promisli na pozorišnu scenu Narodnog pozorišta, u kome je Nušić najviše službovao, kao upravnik i kao pisac … Predstava “Dobri čovek” je premijerno izvedena krajem novembra na sceni „Raša Plaović“.
Tim povodom razgovaram sa Ljiljanom Blagojević koja ističe da je godinama imala želju da se čuju ti Nušićevi zapisi, koji nikad nisu izvedeni ni scenski uobličeni.
Sudeći po reakciji publike, Nušićeve promisli odlično korenšpondiraju sa publikom. Ništa se nije promenilo – to smo mi i nakon 130 godina… Zar ne?
Sa predstavom „Dobri čovek“, gostovali ste najpre po Kanadi. Zbog čega su predstavu gledali najpre naši ljudi u Torontu, Edmontonu….
– Ima tu i sticaja okolnosti a ima i svesne odluke. Naime želeli smo da osetimo reakcije publike i da po dobroj nekadašnjoj praksi proverimo kako primaju predstavu van Beograda. Kada smo dobili poziv da pre Beogradske premijere gostujemo u Kanadi u sedam gradova, nismo imali ni trena dilemu. Odlucili smo da prihvatimo i imali smo pravo ushićenje.
Svi ratovi iza nas ostaviše pustoš, mnoge majke zavijene u crno, prepolovljenu populaciju i bedu. Ne čini li ti se ova situacija na Kosovu kao „žongliranje po tankoj liniji“ i neizvesne budućnosti preostalih Srba na KIM – u?
Svet ne čuje srpski vapaj! Deca na Kosovu nemaju mleko, nemaju hleb, nemaju radost predprazničnu. Žive u strahu i šiptarskoj nemilosti. Koliko su toj situaciji doprineli naši političari, a koliko svetske sile?
Kaže se da su deca ogledalo svojih roditelja. Da li to znači i da je vlast u Srbiji ogledalo svog naroda? Kakva vlast, takav narod!?
Prosvetari si nedavno štrajkovali jer nisu dobili 14, 6 odsto veće plate koje su im obećane i potvrđene od strane MMF. „Odliv mozgova“ je sve veći. Samo prošle godine Srbiju je napustilo 500 000 mladih ljudi. Šta nam je činiti da ta mladost ostane ovde?
Tvoj muž Siniša Kovačević, najveći dramski pisac i reditelj u nas Srba, čovek čija se „Velika drama“ već 16.godina igra u Narodnom pozorištu, ne radi. Ne da mu se da radi, samo zato što je politički neistomišljenik ove vlasti. Kada pametni zaćute, a zagrakću falsifikovane diplome, nije li došlo zadnje vreme?
Šta očekuješ od novopostavljene upravnice Narodnog pozorišta Ivane Vujić?
Siniša Kovačević je vratio nagradu za životno delo koju je dobio od Aleksinačkog pozorišnog festivala, jer kako je napisao na svom tviter profilu – ako im ne treba Sergej Trifunović, ne treba im ni on. Da su svi solidarni i drčni poput ovog Sremca, gde bi nam kraj bio?
I za kraj, u kakvom raspoloženju ste ušli u Novu godinu?