Podsećaju i da je Handke pre nekoliko godina boravio na Kosovu kada je, kako navode, Srbima iz Velike Hoče donirao 50.000 evra za izgradnju bazena.

Na društvenim mrežama, Fejsbuku i Tviteru, objavljeno po više stotina komentara u kojima kulturni poslenici iz celog sveta čestitaju Handkeu na ovom priznanju.

Ima i onih, međutim, koji pišu da je Handkeovo ime vezano za njegovo javno zalaganje u ime odbrane Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika SRJ i Srbije.

Podsećaju i da je Handke govorio na skupu Miloševićevih pristalica okupljenih na sahrani u Požarevcu.

Neki se sećaju da je Handke proglašen za počasnog građanina Beograda 2015., kao i da je 2012. postao inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Albanka Vljora Čitaku je i na tviteru i na fejsbuku objavila istu poruku, ocenivši da je nešto „ozbiljno pošlo po zlu“.

Ambasadorka Kosova u UN napisala je jedan od Handkeovih citata: „Ponekad bih voleo da sam srpski pravoslavni sveštenik koji se bori za Kosovo“, a zatim dodala: „U svetu punom brilijantnih pisaca, Nobelov komitet je odlučio da nagradi propagandistu etničke mržnje i nasilja. Nešto je ozbiljno pošlo po zlu!“

Kosovski novinar Adriatik Keljmendi je na svom fejsbuk profilu napisao da je dodela Nobelove nagrade Hankeu „sramota“.

„Ovo je sramota. To je isto kao kad bi pisac koji je proslavio Hitlera (Adolfa) dobio Nobelovu nagradu za književnost“, napisao je Keljmendi.

Beogradski pisac, Dragan Velikić, smatra da je Nobelova nagrada za književnost „došla u prave ruke“.

„To je pravda za Handkea“, napisao je Velikić i dodao:

„Kad pogledamo niz pisaca koji ne mogu da se porede sa njim kao pisci, a koji su dobili Nobelovu nagradu, mislim da je on apsolutno zaslužio, tu nema spora. Meni je drago da je dobila i Olga Tokarčuk koja je zaista sjajan pisac, tako da je ove godine izbor svim poznavaocima književnosti to će biti zadovoljavajuće“.

Velikić je okomentarisao i političke reakcije povodom dodele Nobela Handkeu i istakao da će ih „svakako biti“, te dodao da misli da će to ovom austrijskom piscu da prija, jer, kako kaže, „takav je čovek“.

Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Gent Cakaj je, pak, oštro reagovao na odluku o dodeli Nobelove nagrade Handkeu.

On je na svom fejsbuk profilu izlio svoju ljutnju ocenivši da je Handke, poznat po svojoj otvorenoj podršci Slobodana Miloševića, te dodao da je kao ljubitelj knjige razočaran odukom da „Nobela ove godine dobije čovek koji negira genocid“.

„Kao čovek strastven za večnu lepotu i moć književnosti da bi obogatio ljudsko iskustvo i kao žrtva etničkog čišćenja i genocida, uznemiren sam odlukom da Nobelovu nagradu za književnost dodeljena čoveku koji negira genocid. Kakav besmislen i sramotan čin“, napisao je Čakaj na tviteru.

Novinarka Una Hajdari je napisala da oni koji podržavaju dodelu Nobelove nagrade Handkeu, a da pritom ne spominju činjenicu da je govorio na Miloševićevoj sahrani, da je svedočio u procesu protiv Miloševića u Hagu – uvreda je za novinarstvo.

Austrija slavi svog nobelovca, kojeg je ranije kritikovala

U Austriji je sa velikom radošću primljena vest o Nobelovoj nagradi za Petera Handkea, pisca koji se često u austrijskoj javnosti nalazio na meti kritike zbog stajanja u odbranu srpskog naroda.

Predsednik Austrije Aleksander van der Belen rekao je da je „ovo srećan dan za austrijsku literaturu, ali i književnost uopšte“.

„Mnogo mu dugujemo, nadam se da on to zna“, istakao je on.

Austrijska kancelarka Brigite Birlajn i šef austrijske diplomatije, ministar kulture Aleksander Šalenberg naglasili su da je „Handke zaslužio nagradu i da je Nobelova nagrada dostojno priznanje njegovog književnog izvranrednog talenta“.

Dobitnica Nobelove nagrade 2004. Elfride Jelinek, koja je, kada je Handkeu osporena nagrada Hajnrih Hajne zbog njegovih izjava vezanih za ulogu Srba u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije stala u njegovu odbranu, kazala je da je sjajna vest iz Švedske.

„On je trebalo ovu nagradu da dobije pre mene. Bilo je krajnje vreme“, poručila je austrijska književnica.

Handke je u nemačkoj i austrijskoj javnosti zbog izjava vezanih za Srbe često pretvoren u politički „slučaj“.

Tako je, iako je nezavisni žiri od dvanaest članova sredinom 2006. odlučio da mu dodeli prestižnu Hajneovu nagradu, koju finansira Gradski senat Diseldorfa, došlo do žestoke reakcije javnosti i političara, zbog čega je žiri povukao svoju odluku.

Gradski senat saopštio je da je poništavanje samo nezavnično, jer nije doneta konačna odluka.

Na ovo je Handke reagovao pismom u kojem je javno odbio da primi Hajneovu nagradu.

U Nemačkoj veliki broj intelektualaca i političara bio je protiv odele nagrade Handkeu, a u Austriji je bivši vicekancelar Erhard Busek stao na stranu protivnika pisca.

Tada je Jelinek istakla da je ponašanje političara skandalozno i da predstavlja primer cenzure.

I šef Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Švehatu David Štokinger je istakao da je Handke jedan od velikana književnosti poslednjih decenija.

„To nije samo zbog svojih dela, već i izjava vezano za zbivanja u Jugoslaviji. Za razliku od mnogih njegovih kritičara ja sam pročitao njegova dela koja se tiču sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. On je bio jedan od malobrojnih koji je pisao protiv imperijalnog „mejnstrima“ i koji je stao na stranu napadnutih kada je to bilo politički nekorektno „, podvukao je Štokinger.

„Zbog toga mu je pripisano da je srbofil. Postoji mnogo gore u životu! On svoj stav nikada nije promenio. Zbog toga su mu oduzete I neke nagrade, a neki pozorišni komadi skinuti iz pozorišta, te je bio agresivno napadan od strane liberalnih novinara. Duboko u duši on je ostao uvek Jugosloven“, naglasio je on.

Štokinger ističe da se Nobelovom nagradom odaje priznanje čitavom njegovom životnom delu, čime se rehabilituje Handke.

Handke se zamerio zapadnjacima što je napisao esej „Prava za Srbiju“, ali njegovim mišljenjem o Slobodanu Miloševiću, za kojeg je govorio da nije nacionalista i da je želeo da sačuva Jugoslaviju, te je negirao da je bio „balkanski diktator i kasapin“, kako su Miloševića nazivali zapadni mediji.

Dodik čestitao Handkeu: Pravda nije potpuno izgubljena

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik čestitao je Handkeu, ističući da je priznanje koje je dobio dokaz da pravda nije u potpunosti izgubljena.

„Vi i Vaše sveukupno uticajno književno delo ste tu nagradu i zaslužili“, ocenio je Dodik navodeći da su svi građani Republike Srpske sa oduševljenjem primili tu vest.

„Posebna osećanja i poštovanje prema Vama, pored književnog dela, gajimo kao velikom pravedniku današnjice i velikom prijatelju Srba i Srbije, koji se, kada su mnogi u svetu ćutali, glasno usprotivio NATO bombardovanju Srba u BiH i Srbiji“, naglasio je Dodik u čestitki, prenosi Srna.

Srpski član Predsedništva BiH zahvalio je Handkeu na beskompromisnim stavovima, kao čoveku koji iznad svega poštuje istinu za koju se uvijek borio, posebno kada je reč o srpskom narodu.

„Zahvaljujemo Vam još jednom na razumevanju koje ste pokazali zastupajući pravedne srpske interese i hvala na Vašoj divnoj literaturi. Nobelova nagrada koju ste dobili dokaz je da pravda nije u potpunosti izgubljena. Primite još jednom moje i čestitke svih građana Republike Srpske“, naveo je Dodik u čestitki.