Kroz predstavu se opisuje život i stvaralaštvo pesnika Vitomira- Vita Nikolića, koga igra naš istaknuti glumac Nenad Ljubišić, a načelnika UDB – e Vuka Dragovića tumači glumac i reditelj Hadži Petar Božović.
Tema drame je skoro arhetipska: odnos pesnika i društva, sa osobenostima koje biografija ovog pesnika, ne bez razloga nazvanim najvećim Jesenjinom našeg jezika, nosi. Posebnost ove drame pojačava činjenica da se u dijalozima ova dva lika, u zavisnosti od teme, replike često ustupaju mesto pesmama Vite Nikolića u originalu, ali autorskom, glumačkom intervencijom, tom poezijom se koristi ne samo pesnik, nego i islednik , načelnik Dragović u trenucima i kada napada, ali i kao instrument za nalaženju leka protiv gorčine zbog izneverenih sopstvenih ideala.
Vitomir Nikolić je bio autentičan pesnik, liričar sa spontanim izrazom, u čijim pesmama ima puno sete, gorčine, lične tragike i sugestivne slikovitosti. Stalno je bio u sukobu s vlašću, odležao je neko vreme u zatvoru, ali su ga pojedinci iz te vlasti i štitili.
Ponekad je Vito priređivao književne večeri u kafanama, pred brojnom publikom koju je on znao da razgali i uzbudi svojim stihovima. Vitove pesme često se recituju u kafanskom štimungu, jer su većinom nastale za kafanskim stolom.
Vito je prestao da drumuje 1994. godine („Pustite me, pustite da odem, bez pitanja kako i zašto i dokle, drumovi uvek nekuda vode, a ja sam nomadskom glađu proklet.“), a njegova poezija prihvaćena je u narodu i nastavlja da živi.