U ekskluzivnom intervjuu za naš portal reditelj Zdravko Šotra sasvim otvoreno kaže da kralja Aleksandra danas razapinju na stub srama, anatemišu ga zato što je stvorio Jugoslaviju. Po njima, trebalo je da stvara Veliku Srbiju

 

 

Evropa i Amerika od srpskog naroda očekuje samo jednu stvar – da prizna Kosovo. Ne znam zašto im je to toliko priraslo k srcu da srpska stara zemlja pripadne Abaniji?

 

 

 

 

 

 

Razgovarala:

NAĐA Andrejević KELERI

 

 

Na Belom dvoru Karađorđevića na Dedinju, završeno je snimanje scena za seriju i film „Kralj“, pod rediteljskom palicom Zdravka Šotre, a po romanu Vuka Draškovića „Aleksandar od Jugoslavije.“ Ekipa se ovih dana preselila na Oplenac, gde je nastavljeno snimanje. Reč je o filmskoj biografiji kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, o kome se danas veoma malo zna. 

Zbog vanrednog stanja usled pandemije koronavirusa, prva klapa je odložena za više od dva meseca. Čim je ono ukinuto, i čim su Filmski centar Srbije, producenti i Institut za javno zdravlje “Batut” usaglasili mere i preporuke za bezbedno snimanje u uslovima povišenog rizika od zaraze, stvoreni su svi preduslovi da snimanje počne. Serija će se snimati na lokacijama u Srbiji, Crnoj Gori i Francuskoj.

 

Tim povodom redakcija našeg portala se ekskluzivno našla na Belom dvoru u filmskoj ekipi. Reditelj i scenarista Zdravko Šotra nije krio da je radostan što snimanja idu po planu. Ističe da su se na mere zaštite svi navikli i ekipi ne pada teško što su sa maskama i vizirima.

O samoj seriji i Aleksandru Karađorđeviću kaže da je potrebno ljudima dati informacije o jednom čoveku i događajima o kojima se slabo zna.
– Svi imaju mišljenje ali imaju malo znanja i informacija. To je važan deo naše istorije. Mislim da će ova serija i film bar donekle povratiti neku sliku o njemu. Ono što je Vuk dao za ovaj projekat nije nikakva glorifikacija Aleksandra, on je prikazan kao čovek sa svim svojim slabostima i vrlinama koje je imao – kaže Šotra.

Kako saznajemo i Vuk Drašković, autor romana po kojem je pisana serija, prisustvovao je početku snimanja i zadovoljan je što se scenario najvernije što može drži knjige.

• Aleksandar je, po mom uverenju, najveći državnik i vojskovođa u istoriji srpskog naroda a istovremeno najomrznutiji i najoklevetaniji. Njega danas razapinju na stub srama, anatemišu ga zato što je stvorio Jugoslaviju. Po njima, koji su razbili Jugoslaviju devedestih, trebalo je da stvara Veliku Srbiju – kaže Šotra.

Dodaje da se nada da će ova serija razbiti predrasude koje postoje o kralju Aleksandru.
– Nije to lako. Od 1945. godine vršena je lobotomija nad narodom i Aleksandar je zatrpan brdima lažnih kleveta, pripisivano mu je ono što on nikada nije bio.

Na Belom dvoru je snimano 22 dana nakon čega se ekipa seli na Oplenac. Beli dvor gradio je kralj Aleksandar za trojicu svojih sinova, ali nije doživeo da ga vidi završenog. Otvoren je 1936, dve godine nakon njegove pogibije.

Radnja serije dešava se od 1918. do 1934. godine, pa zato neće biti snimane ratne scene, već će biti prikazane samo u obliku dokumentarnog materijala. Biće i nekih flešbekova, kada je kralj bio sa dedom na Cetinju…

Kralja Aleksandra tumači Ljubomir Bulajić, a kraljicu Mariju Tamara Aleksić. Sem njih, oko 130 glumaca učestvovaće u ovom velikom projektu. Deo glumačke ekipe je: Petar Strugar, Branislav Lečić, Žarko Laušević, Sergej Trifunović, Tanasije Uzunović, Nada Macanković, Nataša Ninković, Nela Mihailović, Danica Maksimović, Anica Dobra, Jelica Sretenović…

 

I dok čekamo pauzu za ručak ne bi li malo više razgovarali sa Zdravkom Šotrom, deo ekipe: glumaca, organizatora, rekvizitera, šminkera i garderobera je u keteringu. Ispijaju kafe, okrepljuju se sendvičima i u hodu pripremaju naredne scene. Šotru zatičemo u kraljevskom salonu koji je okupiran kamerama. Vidno umoran, jer snimanja traju po ceo dan, rado odgovara na moje pitanje zašto snima film baš o kralju Aleksandru?

• O kralju Aleksandru, zato što je važna istorijska ličnost s jedne strane, s druge strane što se o njemu malo zna. Što je za vreme socijalizma bio zastupljen negativan stav o njemu. Čak je isključivo kao diktator proglašavan. Tako da nema ni ulicu u Beogradu, niti kakvog pomena o njemu! Ne smemo zaboraviti da je taj Aleksandar od Jugoslavije sa 24. godine preuzeo komandovanje srpskom vojskom u Prvom i Drugom Balkanskom ratu. Da je preuzeo celu kraljevsku vlast u 26. godini i komandovao za vreme čitavog Prvog Svetskog rata srpskom vojskom kroz sva ona iskušenje i sve prelaze preko Albanije, boravak na Krfu, povratak na Solunski front… Izvojevao sjajne pobede na Solunskom frontu, na Kajmakčalanu.

Vaša filmska priča počinje njegovim ulaskom

u Beograd… 

• Tek tad, pred tim čovekom javlja se zamisao stvaranje jedne države o kojoj su maštali još Južni Sloveni u 19 veku. Da su s jedne strane Hrvati želeli da se izbave, kao i Slovenci od Austro – Ugarskog ropstva, narodi koji žive u Vojvodini, zatim naš narod koji živi u BIH – svi su želeli da se nekako sastave i čine jednu Južno slovensku zajednicu. Dakle, to je bio jedan zanos, jedna ideja, jedan zadatak koji je njemu pripao – veoma težak, veoma složen… I on je nekako sastavio tu državu, ali je imao neprijatelja na sve strane: kako u Bugarskoj, tako u Mađarskoj, u Hrvatskoj, u Italiji – Musolini, u Srbiji – srpski nacionalisti… koji ne mogu da mu oproste što nije napravio Veliku Srbiju umesto Jugoslaviju.

 Ali, niko tačno ne zna šta bi bila ta Velika Srbija!? Karlobag – Ogulin – Karlovac –Virovitica!

– U tom slučaju jedan deo velikog srpskog naroda bi ostao izvan granica te države a u toj državi bi bilo oko milion Hrvata. Dakle, on je želeo da ipak nekako s jedne strane Srbi žive u jednoj državi, a s druge strane da narodi koji su nam veoma bliski žive sa njima. Da stvore jednu zajednicu u kojoj postoji pravoslavna i katolička riligija, Islam, Jevreji… Naravno da je to bila vrsta idealizma, jer ove sredine nisu bile dorasle tome. Pre svega, političari koji obično kvare sve dobre ideje, koji se bore isključivo za svoje interese u svim narodima – i u srpskom, i u hrvatskom… su radili s dušno protiv toga i Aleksandar je bio prinuđen da bi sačuvao tu zajednicu da zavede diktaturu!

• Što je najveći apsurd, ta država se za vreme diktature preporodila, zar ne?

• Ta država je počela da cveta i napreduje. To je bio jedan kratak period, iako je bila svetska kriza – desilo se da su te banke na Zapadu propale – dugovi srpskih banaka su se istopili, s jedne strane, a ovde su došli ruski migranti, arhitekte… Počelo je zidanje svih ovih velelepnih zgrada koje i danas postoje u Beogradu. Jedan opšti procvat. Čitavo vreme to, Aleksandrov život je bio ugrožen. Njemu se stalno pretilo, bacane su bombe na njega i u Beogradu, i pokušaj u Zagrebu. On je upozoravan da će u Marseju biti ubijen, njemu je rečeno i koji je čovek zadužen za to – po imenu i prezimenu, koji će pucati u njega. On je svejedno čvrsto odlučio da ide. Da li već ionako iscrpljen raznim bolestima ili silnom željom da stvarno kroči u tu Francusku – koju je smatrao za svoju drugu otadžbinu,  da tamo obiđe grobove svojih ratnih drugova Francuza… Bez obzira na sve – to je bila njegova tvrda odluka. Znači, nije uzimao u obzir ni ozbiljna upozorenja da će tamo biti ubijen, što se i desilo. Tako je on tamo pao kao prva žrtva fašizma u Evropi.

Koliko je ustvari kralj Aleksandar stvarajući Jugoslaviju bio uzor sadšnjoj EU !?

• To su ti isti principi – da narodi nađu zajednički interes i da udruženi napreduju u ekonomskom, kulturnom i bilo kom drugom smislu a da u isto vreme sačuvaju svoje osobenosti koje imaju, svoju religiju… To je otprilike bila preuranjena evropska zajednica. Nije narod bio sazreo za takvu zajednicu!?

 Žarko Laušević treba da stigne iz Njujorka i trebao je po svom izboru da igra Živojina Mišića?

• Ne, Žarko Laušević će igrati kralja Nikolu Petrovića a Živojina Mišića je već odigrao Tanasije Uzunović.

Kada se očekuje Žarko? – Žarko ima kasnije scene, kada izađemo iz Dvora.

 

KORONA JE BUDALAŠTINA OVE CIVILIZACIJE

Kako ste podnosili koronu, s obzirom da smo dvaipo meseca bili zatvoreni i izolovani!?

• Kao jednu veliku budalaštinu koju je izrodila ova naša civilizacija. Kao jednu veliku opomenu da ta civilizacija ne ide u dobrom smeru i da jedan mali virus može nju totalno da uzdrma, kao što je ozbiljno i uzdrmao. Da bi trebalo razmišljati kako bi trebao da izgleda ovaj današnji svet, da se ne bavi budalaštinama. I kao što moj snimatelj koji je došao iz Bosne kaže budaleštinama, tj. ko će imati vojnu premoć, ko će koga – a ko bi više hteo s kim da ratuje!? – nije mi jasno. Nego jednostavno dat je primat vojnim industrijama i da bi te vojne industrije dobro radile – čitava civilizacija usmerena je na to da im preti vojna opasnost… Živi se u takvom svetu a u isto vreme zapostavljaju se elementarne stvari – standard ljudi i njihovo zdravlje… i to se sve sada plaća.

 

Šta očekujete od predstojećih izbora u Srbiji. Da li će doći do nekih promena!?

 

• Kojih izbora? Ovih zakazanih 21. juna… Vi to zovete IZBORI!?

• Tu se ništa ne bira, tu je sve izabrano. U jednoj državi u kojoj ne postoje nikakave institucije više – ni Skupština, ni pravosuđe… Biramo Skupštinu koja takođe ne postoji!? To znamo dobro svi – da ima jedan šef – kako kaže predsednica Vlade koja bi trebala da bude šef. Prema tome, sve je unapred određeno – sve se zna – ko će pobediti… i tako dalje. Imaćemo samo produžetak one budaleštine koju smo imali u parlamentu do sada. Tj. neka opozicija koja kobajagi ratuje verbalno sa pozicijom i na kraju ta opozicija shvati da je to apsolutno pa izađe i napusti parlament. Uopšte ne vidim neku ozbiljnu opoziciju koja želi da uđe u Parlament, da postoji bojkot baš od te ozbiljne opozicije. Svi ovi ostali, mislim da su ušli iz jednog interesa da uđu u Parlament, da sede, primaju plate, da te stranke dobiju 3 000 evra po poslaničkom mestu. To je jedan interes – šta da čekamo mi da se to desi? Daj da to mi još za vremena uradimo! Mislim da je to sramno i da prema tome ti izbori – ja ih ne računam – uopšte kao neke parlamentarne izbore – nego kao produžetak jednog stanja koje je potpuno neregularno!

Konstantno se od Srba očekuje priznanje nezavisnosti Kosova…

• To je čudna stvar. Od ove zemlje, od srpskog naroda se očekuje samo jedna stvar – Evropa i Amerika od srpskog naroda očekuje samo jednu stvar – da prizna Kosovo. Ne znam zašto im je to toliko priraslo k srcu da srpska stara zemlja pripadne Abaniji? Što im je to toliko bitno? Verovatno neki geo – politički interes. Šta da sad rade Srbi tu, kada su sami pustili tu teritoriju da definitivno nasele nestali živalj albanski i da svi Srbi odu i da se povuku. Zadnjih 70. godina to su Srbi dozvolili, sad i nema više tu pomoći.

 

 DRAŠKOVIĆEV TEKS DOBRO ZVUČI

 

Koga biste od mlađih glumaca koje ste angažovali za snimanje filma izdvojili?

– Svi su mladi, dobri, lepi. Najviše očekujem od Ljube Bulajića kome je poverena ta složena uloga kralja. Sve moje oči su uprte u njega. Ali, ima tu puno darovitih i sjajnih glumaca, ima lepih uloga i veliko je zadovoljstvo raditi na ovom projektu, jer je Drašković to dobro  napisao pre svega kao smisleno i dobro. Njegov tekst dobro zvuči – to sam mu juče rekao. Reko slušam kako to iz glumačkih usta zvuči – zvuči dobro.

 

BIOGRAFIJA

Zdravko Šotra je rođen 1933. u Kozicama kod Stolca u Hercegovini. U Beogradu je završio režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Na Televiziji Beograd radi gotovo od njenog osnivaja, a popularnost širom nekadašnje SFRJ stekao je šou – programom „Obraz uz obraz“.

Kao reditelj i scenarista autor je serija i filmova koji su po gledanosti obarali domaće rekorde – „Zona Zamfirova“ je sa više od milion gledalaca proglašena za najgledanije domaće filmsko ostvarenje svih vremena, dok serije poput „Više od igre“ imaju kultni status u srpskoj kulturi. Poznat je po tome što ne snima „umetničke filmove“, više mu leže jasne priče, uključujući i prigodne epske teme kakav je bio „Boj na Kosovu“, snimljen 1989. povodom 600. godišnjice najpoznatije srpske bitke.

Pod njegovom rediteljskom palicom snimljeni su: „Osvajanje slobode“, „Šesta brzina“, „Lajanje na zvezde“, Idemo dalje“, „Igmanski marš“, „Braća po materi“, „Priče iz radionice“, serijali po romanima Milice Jakovljević – Mir-Jam, „Šešir profesora Koste Vujića“…

Pre tri godine „spario“ je seriju i film o pesniku Lazi Kostiću, za koje je verovao da su kraj njegove karijere. Priča se da ga producenti vole, uprkos galami na setu, zbog brzog snimanja. On sam kaže da „ima u glavi svaki kadar cele serije i odmah može da snima koji god treba“, što je tajna njegove efikasnosti.

Za sveukupan doprinos TV produkciji 2019. dobio je nagradu Zlatna antena. Bio je oženjen Nikicom Marinović, prvom i najuspešnijom mis Jugoslavije koja je učestvovala u izboru za najlepšu ženu sveta. Danas živi u srećnoj zajednici sa profesorkom teorije i tehnike novinarstva Nedom Todorović.