DANAS JE VELIKI PETAK: Na najtužniji HRIŠĆANSKI PRAZNIK ne smete zaboraviti da uradite OVO

Veliki petak ili Strasni petak je najznačajniji dan u nedelji Stradanja. Ovo je dan hrišćanske žalosti, pa se na današnji dan praktikuje strogi post.

Smrt Isusa Hrista uvod je u radost Vaskresenja ili Vaskrs, koji ove godine i pravoslavni i katolički vernici obeležavaju u nedelju, 16. aprila.

„OČE, OPROSTI IM, JER NE ZNAJU ŠTA RADE„

Na današnji dan Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću – od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, nošenja krsta na putu prema Golgoti, razapinjanja, praštanja dželatima, umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom i povijanja tela platnom i polaganja u grob.

Hrista su u noći između Velikog četvrtka i Velikog petka mučili i bičevali. Pontije Pilat je predao Isusa Jevrejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer nije utvrdio nikakvu Isusovu krivicu, nego, naprotiv, da je taj čovek nevin.

Judejci su shvatili da mogu samo da muče Isusa, ali ne i da ga osude, pa su rekli Pilatu da se Isus buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca.

Kako je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu.

Pilat je pitao narod koga da oslobodi, Isusa Hrista ili razbojnika Varavu, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika.

Svetina, koju su nahuškali fariseji, tražila je Varavu. Pilat je pitao šta da uradi s Isusom, a svetina je vikala:„Raspni ga, raspni ga“.

Hristu su stavili trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas, više od 2.000 godina kasnije, nosi ime Ulica bola.

Ljudi su pljuvali Hrista i dobacivali mu pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Isusu da nosi krst stradanja.

Na brdu Golgota su postavili tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. Hristov krst je bio u sredini.

Isus je i posle svih pretrpljenih muka i poniženja molio svog Oca nebeskog da oprosti dželatima: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.

Kad je, oko tri sata popodne, svoj duh predao Bogu Ocu, sva priroda, Božija tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina – pomračilo se Sunce, otvorili su se grobovi, zemlja se tresla.

Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole, a kamenje se raspadalo uz strašan prasak i stene su pucale.

Tako su se obistinile Hristove reči da će i mrtvo kamenje svedočiti živog Boga. Kapetan koji je stražario kod krsta rekao je da je taj Čovek zaista bio pravednik, a okupljeni narod obuzeo je neizrecivi užas. Pored Krsta je ostala Bogorodica sa apostolom Jovanom, Marijom Magdalenom i još nekim ženama.

Josif iz Arimateje je od Pilata izmolio da sa krsta skine Hristovo telo i sahrani ga. Pilat je, zato što je sutradan subota, kada se ništa ne radi, a da telo ne bi stajalo na krstu tri dana, dozvolio da Ga skinu sa krsta.

Hristovo telo su obavili platnom i odneli u novu grobnicu, koju je Josif bio pripremio za sebe. Grob je bio uklesan u steni. Kad su položili Hristovo telo, na ulaz su navalili ogroman kamen, a Rimljani su postavili straže unaokolo, plašeći se da hrišćani ne uzmu telo.

CARSKI ČASOVI U PRAVOSLAVNIM CRKVAMA

U pravoslavnim hramovima na Veliki petak se bogosluženjima obeležava vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događajima u dane Stradanja. Na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob, iznosi se crvena plaštanica. Sveštenici iznose plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa, koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki petak jeste farbanje vaskršnjih jaja, u kom učestvuju i zabavljaju se žene i deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će se čuvati do sledećeg Uskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju, kako bi bila plodna i donela berićet domaćinima.

Farbanje jaja na Vaskrs spada u najstarije hrišćanske običaje. O tome nam svedoči priča Marije Magdalene, koja je došla u Rim, da propoveda hrišćanstvo, a tom prilikom je i posetila cara Tiberija.

Kao poklon dala mu je korpu jaja. Car nije verovao u Hristvo vaskrsenje i rekao je da, ako bi to bila istina, onda bi bela jaja u korpi promenila boju. U tom trenutku Marija je rekla “Hristos vaskrse” i sva jaja u korpi su postala crvena.

Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima, da Hristos nije vaskrsao, i da to nije moguće, kao što je nemoguće, da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.

Na Veliki petak najstrože je zabranjeno vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista. Domaćice kuvaju povrće, najviše mladu koprivu, koju su jeli i stari i mladi. U južnoj Srbiji, roditelji na ovaj praznik decu ne puštaju da izađu iz dvorišta.

Na ovaj dan se posti na vodi, a monasi u manastiru poštuju najstrožije tipike, tako da ne bi trebalo ništa da jedu ceo dan, i to je takozvano suhojedenje.

U nekim krajevima, ljudi su ujutru donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela. To je, sudeći po narodnim verovanjima, jedna stvar koju nikako ne smete da zaboravite da uradite.

Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi brzo rasla.

Nađa Keleris