Sveti apostol Petar – Sin Jonin, brat Andreje prvozvanog, iz plemena Simeonova, iz grada Vitsaide.

Bio je ribar i najpre se zvao Simeonom, no Gospod je blagozvoleo nazvati ga Kifom, ili Petrom (Jn 1, 42). On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši:

„Ti su Hristos, Sin Boga živoga“ (Mt 16, 16).

NJegova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera u Gospoda postepeno se utvrđivala. Kada je Gospod izveden na sud, Petar ga se tri puta odrekao, no samo jedan pogled u lice Gospoda – i duša Petrova bila je ispunjena stidom i pokajanjem.

Posle silaska Svetoga Duha Petar se javlja naustrašivim i silnim propovednikom Jevanđelja. Posle njegove jedne besede u Jerusalimu obratilo se u veru oko tri hiljade duša. Propovedao je Jevanđelje po Palestini i Maloj Aziji, po Iliriku i Italiji.

Činio je moćna čudesa: lečio je bolesne, vaksrsavao mrtve; čak i od senke njegove isceljivali su se bolesnici. Imao je veliku borbu sa Simonom Volhom, koji se izdavao za boga, a u stvari bio je sluga satanin. Najzad ga je posramio i pobedio. Po zapovesti opakoga cara Nerona, Simonovog prijatelja, Petar bi osuđen na smrt. Postavivši Lina za episkopa u Rimu i posavetovavši i utešivši stado Hristovo, Petar pođe radosno na smrt. Videći krst pred sobom, on umoli svoje dželate, da ga raspnu naopako, pošto smatraše sebe nedostojnim da umre kao i Gospod njegov. I tako upokoji se veliki sluga velikog Gospodara, i primi venac slave večne (v. 16. januar).

Sveti apostol Pavle – Rodom iz Tarsa, a od plemena Venijaminova. Najpre se zvao Savle, učio se kod Gamalila, bio farisej i gonitelj Hrišćanstva.

Čudesno obraćenu veru hrišćansku samim Gospodom, koji mu se javio na putu za Damask. Kršten od apostola Ananije, prozvat Pavlom i uvršćen u službu velikih apostola. Sa plamenom revnošću propovedao Jevanđelje svuda od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima. Dobio naziv apostola neznabožca. Koliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natčovečansko strpljenje. Kroz sve godine svog propovedanja on je iz dana u dan visio kao o jednom slabom končiću između života i smrti. Pošto je ispunio sve dane i noći trudom i stradanjem za Hrista, pošto je organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći:

„Ne živim ja nego Hristos živi u meni“,

tada je bio posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.

Tropar, glas 4.

Apostola Prvoprestolnici, i Vaseljene Učitelji,
Vladiku svih molite: da daruje mir Vaseljeni,
i dušama našim veliku milost.

+++

Neuki i uki, no duhom jednaki
I ljubavlju Božjom ko angeli jaki,
Petar prosti čovek, Pavle školovani –
Blagodaću Duha oba obasjani.
Dve plamene sveće, sveće neugasne,
Dve blistave zvezde, visoke i krasne.
Obigraše zemlju, i svetlost proneše
Sve ljudima daše, ništa ne uzeše,
Siromasi puki – svet obogatiše,
Uznici i sluge – sav svet pokoriše.
Svet obogatiše učenjem Hristovim,
Sav svet pokoriše oružijem novim:
Smirenjem i mirom, i blagom krotošću.
Molitvom i postom i silnom milošću.
Kad im burnog dana stiže burno veče
Neron krvožedni život im preseče.
No kad vladar sveta zapovest izdade
I Petra i Pavla stradanju predade.
Svet bejaše njihov, a ne njegov više –
Apostoli smrću carstvo zadobiše.

(Preuzeto iz Ohridskog prologa za dan 29. jun)|