DANAS JE DJURDJEVDAN
6. маја 2020.
Milica Milša: „Podržavam vakcine i savremenu medicinu!“
10. јуна 2020.

Niški car rukometa u Kini

Vladimir Stanojević Piki, prvi srpski rukometni trener na Dalekom istoku

 

 

Nekadašnji rukometni reprezentativac, nakon dvadesetogodišnje karijere u niškom Železničaru otisnuo se u trenerske vode. Nakon rada u matičnom klubu  i Turskoj uveo je Novi Pazar u Super ligu. Sada je pred njim novi izazov u dalekom Hefeiu uči Kineze čarima rukometnog sporta.

 

Zemlje na Dalekom istoku oduvek su bile privlačne za  sportiste i trenere iz naše zemlje, naročito kada su u pitanju fudbalski stručnjaci. Vladimir Stanojević je probio led kada se radi o angažovanju srpskih rukometnih trenera u Kini.

 

Otišli ste iz kluba koji ste uveli u Super ligu u nepoznati Anhui. Mnoge ste sigurno iznenadili odlukom da počnete nešto potpuno novo u zemlji gde se rukomet tek razvija?

– Sa Novim Pazarom sam izborio plasman u Super ligu. Na taj način uspešno sam završio saradnju sa klubom i gradom za koji me vežu lepi sportski trenuci. Zaista sam uživao radeći te sezone u Pazaru. Ponuda iz Kine je došla iznenada, na preporuku Veselina Vujovića i fudbalskog trenera Marinka Mirotića. Prihvatio sam jer mi je delovala veoma zanimljivo. Bilo je to za mene nešto potpuno novo i neobično. Brzo smo se dogovorili i evo već drugu godinu sam ovde.

Da li je bilo teško navići se na zivot i rad u Kini?

– Prvih nekoliko meseci je bilo teško. Ovde se živi potpuno drugačije u odnosu na Evropu. Običaji i navike ljudi su za nas nešto sasvim novo. Ipak, brzo sam uspeo da se priagodim. Upoznao sam ljude i grad, tako da mi je bilo sve lakše i opuštenije raditi sa ekipom. Pravo je zadovoljstvo raditi ovde. Uspeo sam da se naviknem i na njihovu hranu, ali mi nedostaje ispijanje espresa sa prijateljima u Srbiji. Ali nekako ću izdržati. Naravno, fali mi i porodica. Zbog velike udaljenosti i ove situacije nismo u prilici da se često viđamo.

 Rukomet u Kini je još uvek u razvojnoj fazi. U kom pravcu će se dalje razvijati?

– Ovo je tek početak, ali sam primetio neke veoma zanimljive igrače. Kinezi su radan i disciplinovan narod. Vole da treniraju, imaju brzinu i potrebnu elastičnost tako da sve što hoću da sprovedem na treningu uspevam bez problema. Šanse za veliki napredak su ogromne jer imaju sve neophodne uslove. Koliko su ozbiljni govori i podatak da za 500 dana koliko sam ovde imam isto toliko i treninga. Praktično nema slobodnih dana, pauza i odmora.

Koliki je problem što Kina nema rukometnu ligu?

-To je nedostak, jer igrači imaju mali broj utakmica. Kasno poćinju da treniraju u odnosu na Evropu, zato su slabiji na taktičkom i tehničkom planu. Međutim, žele da uče, mladi su i očekujem da će konstanto podizati nivo rukometa.

Iako nema zvanične lige. Igraju se turniri da se dobije šampion države.

– Prošle godine održan je turnir sa četiri ekipe. Sada je plan da se odigraju četiri turnira u četiri grada. Trebalo bi da učestvuje šest ekipa a jedna od njih će verovatno biti Peking univerzizet, koji se takmičio u SEHA ligi u Evropi. Ništa još nije definitivno, jer su turniri bili predviđeni za kraj juna, ali je sve pomereno zbog pandemije. Sada se spominje da bi se moglo igrati u decembru.

Koliko je situacija sa virusom Korona promenila i uticala na održavanje treninga i život uopšte?

– Od početka pandemije cela ekipa i stručni štab su bili maksimalno zaštićeni. Bili smo u nekoj vrsti karantina na univerzitetu. Tu smo imali sve što nam treba za normalan život i treninge. Tako da nismo imali kontakte sa ostalim stanovništvom. U mojoj pokrajini Anhui nije bilo mnogo obolelih a živi preko 50 miliona ljudi. Kinezi maksimalno poštuju sve mere koje se sprovode, disciplina je maksimalna. U aprilu smo otišli na pripreme na planinu i ostajemo do daljneg. Tako da smo potpuno posvećeni rukometu.

Prošle godine si doveo ekipu u na pripreme u Srbiju. Da li imaš u planu ponovo da to uradiš?

– Bilo bi dobro kada bih to mogao da uradim, ali ove godine najverovatnije ne. Zbog situacije sa pandemijom sve je neizvesno. Ja ću u nekom periodu sigurno doći da obiđem porodicu. Prvo moram da vidim kada će se igrati turniri i da se normalizuje avio saobraćaj.

Pratite li dešavanja u srpskom rukometu. Španac Đerona je novi selektor?

– Koliko mi obaveze dozvole, ali uglavnom sam u toku zbivanja. Reprezentaciji želim sve najbolje, jer mi svakako zaslužujemo bolje rezultate od ovih u poslednjih nekoliko godina.

S. Antić

 

Veljko naslednio oca u Železničaru

 

Od 2018. godine u sastavu Želje ponovo se nalazi     Stanojević. Pikijev sin Veljko ponosno nosi sedmicu kao i njegov otac.

– Veljko je trenirao fudbal i košarku, a rukomet je bio treći sport u izboru. Vrlo brzo je napredovao prvo kod trenera Petkovića, a onda i Vujovića. Visok je i jak igra na poziciji desnog krila i beka što je velika prednost. U debitanskoj sezoni osvojio je nacionalni kup.

Kako vidiš dalji razvoj njegove karijere?

– Još je mlad ima prostora da napreduje. Želja ima dobru ekipu i sigurno da će tu steći neophodno iskustvo. Sve od njega zavisi, očekujem da će napraviti veću igračku karijeru od moje. Na putu je da me prestigne i po broju trofeja. On je na početku odmah osvojio kup, a ja ih imam dva za mnoge godine igranja.

Možemo li uskoro videti oca na klupi nišlija, a sina na terenu u borbi za titulu državnog prvaka?

– To bi bilo zaista lepo. Trenutno nije izvodljivo jer imam angažman, ali u perspektivi sve je moguće. Meni je kao igraču izmakla titula za dlaku. Nadam se da će Veljko uspeti da je osvoji i upotpuni porodičnu kolekciju trofeja. Železničar i Niš kao rukometni grad to svakako zaslužuju – zaključio je Stanojević.

 

Nadimak zaštitni znak

 

Vladimira retko ko oslovljava imenom i prezimenom. Oduvek je bio prepoznatljiv po nadimku Piki.

Kako si dobio nadimak?

 – Kao mali bio sam mnogo mršav, što bi u Nišu i ovom delu Srbije rekli pikljav. Zbog toga pokojni stric me je nazvao Piki. Deca na ulici su čula i sada me niko ne zna kao Vladimira – objašnjava svoj nadimak – Piki Stanojević.

Devedesetih godina ekipa Železničara bila je poznata po nadimcima. Posebno je bio aktuelan trio Piki-Cobi-Šminker.

– Goran Stevanović- Šminker na levom krilu, ja na desnom i bek Slobodan Mladenović, bili smo daleko poznatiji po svojim nadimcima među ljubiteljima rukometa, nego po ličnim imenima – zaključio je Piki.

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *