Današnju osnovu kalendarskog praznovanja među Srbima čine petnaest velikih hrišćanskih praznika u koje se broje osam Hristovih (Božic, Bogojavljenje, Sretenje, Cveti, Spasovdan, Trojice, Preobraženje, Krstovdan ), četiri Bogorodična ( Rođenje, Vavedenje, Blagovesti, Uspenje ), dva Pretečina (Ivanjdan, Usekovanje) i jedan vrhovnih apostola (Petrovdan), a nad njima je, po učenju Crkve, praznik nad praznicima – Vaskrs.

Bogojavljenje se slavi 19. januara, na dan kada je 30. godine naše ere, Isus Hrist – koji je dotle, kao drvodelja, živeo uz materu i njenog muža Josifa – napunivši tri decenije, pozvao je Jovana Preteču da ga u reci Jordanu krsti. Po krštenju, koje je obavljeno trostrukim poranjanjem u vodu, otvorilo se nebo iz kog se začuo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov, a na Isusa je u vidu goluba sleteo Sveti Duh.

Otuda se na Bogojavljenje pravoslavni vernici pozdravljaju drevnim pozdravom „Bog se javi – Zaista se Bog javi“.

U našem narodu je Bogojavljenje svetkovano veoma živopisno. Bilo je svud rasprostranjeno verovanje da se u ponoć otvaraju nebesa i da se tad izrečena želja može ispuniti. Mnogi su bdeli do ovog trenutka, ali je sa željama bilo neizvesno, jer – mogla se izreći samo jedna želja, pa su o tom nastale i razne komične priče, od kojih je najpoznatija ona o brzopletom čoveku koji je poželeo da mu Bog da glavu kao mericu (umesto punu mericu zlata).

U našem narodu se Bogojavljenje drugačije naziva Vodice ili Vodokršće, pa otuda i naziv povorke. Osim tog, postoji obilje obreda i običaja s vodom, posebno usled tog što se verovalo u lekovitost i čudotvornost bogojavljenske vode (vodice). Najviše je bilo rasprostranjeno da svi ukućani, okrenuti istoku, preskoče preko sekire i vatralja sa žarom, a zatim otpiju po gutljaj „nenačete“ vode, izgovarajući, pri tom: „Prođoh sablju – ne posekoh se, prođoh vatru – ne izgoreh se, prođoh vodu – ne udavih se!“

Većina obreda je podstaknuta željom za zdravljem. Radi tog je bilo uobičajeno, a to, naravno, može samo zdrav narod, da se izjutra, pre sunca, obavi ritualno kupanje u reci.

Krštenje ili Bogojavljenje, jedan je od najstarijih praznika hrišćanske crkve koji vernici obeležavaju 19. januara po novom kalendaru. Dan ranije, 18. januara, kod Rusa nosi isti naziv kao i dan pred Božić – i jedan i drugi zovu se Sočeljnik (naziv je nastao zbog sočiva, jela koje se tog dana obavezno mora naći na stolu). Tog dana se obavezno posti.

Na Sočeljnik i Krstovdan, u svim pravoslavnim crkvama se tradicionalno obavlja veliko svečano osveštavanje vode. Posle bogosluženja, sveštenici isti obred obavljaju i na obližnjim rekama i jezerima. S obzirom na to da je u januaru temperatura u velikom delu Rusije veoma niska, poznat je izraz „bogojavljenski mrazevi“, i da su reke i jezera pokriveni veoma debelim slojem leda, obično se u njemu prave otvori u obliku krsta a vernici tri puta zarone i prekrste se da bi se očistili od moralnih i fizičkih nevolja. Na taj način podstiču bodrost, zdravlje i snagu duha.

Jedno lepo sećanje na Bogojavljenje, ostavila nam je i domaćica Vesna Pavković (48) iz Velikog Orašja, kod Velike Plane i njena kćer Slađana Milošević (26), udata u obližnjem Novome Selu, godinama u svojim porodicama neguju bogojavljenske običaje i čuvaju ih od zaborava.

U ponoć, na Bogojavljenje, svi članovi moje porodice izlaze u dvorište. Uperimo pogled ka nebu jer postoji verovanje da se tad otvaraju nebesa. Kažu, naši stari, da samo retki imaju privilegiju da ugledaju Gospoda Boga u prvim minutima novog dana, ali svi treba da zamisle po jednu želju. Ako je iskrena, a čovek verujući, ona se ispunjava – kaže Vesna Pavković.

– Tog dana, ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se javi!“, a otpozdravljaju s: „Vaistinu se javi!“ Vesnina kćer Slađana na Bogojavljenje sprema poseban bogojavljenski ručak.

– Pored uobičajenih prazničnih jela, sarme i torte, za Bogojavljenje se na trpezu iznosi glava od božićne pečenice i specijalno za taj dan spremljene pihtije – priča Slađana.

Ona svojoj deci Milošu i Jeleni tog dana prepričava bogojavljensku legendu koju je čula od svoje bake Miroslave.

– Kaže se da na Bogojavljenje, u ponoć, treba pomisliti samo jednu želju, i to onu koja zaista može da se ostvari, i da se pri tom mora biti skroman. Postoji priča o čoveku koji to pravilo nije poštovao i koji je bogatstvo stavio ispred svega. Proturio je glavu kroz rešetku na prozoru i umesto da kaže: „Bože, daj mi mericu zlata“, kazao je: „Bože, daj mi glavu kao mericu“. Bog mu je podario ogromnu glavu, koju nije mogao ponovo da provuče kroz prozor i uđe u kuću – priča Slađana.