DECI SU POTREBNI MLADI RODITELJI

PRINČEVI FILIP I ALEKSANDAR PROSLAVLJAJU 38. ROĐENDAN
15. јануара 2020.
DANAS JE BOGOJAVLJENJE: PLIVALO SE ZA ČASNI KRST
19. јануара 2020.

DECI SU POTREBNI MLADI RODITELJI

Profesor dr Snežana Rakić, načelnik  Porodilišta GAK Narodni Front, ističe da su deci  potrebni mladi roditelji

 

 

GAK Narodni Front u Beogradu, najveća je klinika po broju porođaja u Republici Srbiji i najveća je klinika na Balkanu, jer je samo u prošloj godini imala 7000 porođaja.  

 

Iako je medicina 21 veka do te mere uznapredovala da se i žene  u šestoj deceniji života mogu ostvariti kao majke, prof. dr Snežana Rakić, načelnik Porodilišta GAK Narodni Front ističe da deci ipak trebaju mladi roditelji. Tim povodom za portal Avalainfo dodaje:

  • Pre dvadesetak godina – starije prvorotke su bile sve one preko 30. godine života. Sada im tolerišemo do 35. godine. Granica porađanja se pomerila, a to su napravile kolege koje se bave veštačkom oplodnjom. Znači vantelesnom oplodnjom je zaista pomerena granica rađanja. Tako da žena koja ima preko 50. godina može da ima zdravo potomstvo. Na našoj klinici smo radili studiju po kojoj je bilo 400 takvih žena – starosti od 45 – 56 – 57. godina. One su rodile živu i zdravu decu, ali nakon vantelesne oplodnje. Medicina je u tom domenu  postigla  maksimum kada je  granica rađanja u pitanju.
  • S druge strane, ne znači da mlade žene – iako im je ta mogućnost  data, treba da odlažu materinstvo. Nipošto! Najbolje je kada se žena porodi sa 25 – 26 godina. To je neko prirodno vreme kada treba da se ostvarite kao roditelj  (ne zbog vas lično), već što su toj deci potrebni mladi roditelji.

  • Stariji nemaju strpljenja za decu. Nastavni planovi su obimni i onda nailaze problemi…
  • Ne samo to, već su u pitanju potpuno nove generacije koje žive  ovim tempom. Sve to mora da se isprati. U mladosti je više strpljenja ne samo dok deca odrastaju, nego i kada krenu u školu… Deci su potrebni mladi roditelji.

Kao načelnik Porodilišta, recite nam nešto o trenutnoj situaciji u Porodilištu  i kako se snalazite sa tolikim brojem trudnica?

  • Danas imamo mnogo posla, i vi ste čekali sat vremena dok smo stigli ovaj razgovor da napravimo. Veliki je pritisak na bolnicu, jer smo tercijalna ustanova. Svakodnevno nam stiže veliki  broj pacijenata iz unutrašnjosti a  i bolnice nam šalju svoje pacijente. To govori i broj porođaja i operacija koje smo imali tokom 2018. godine. Ponavljam da smo na ovim prostorima  Porodilište sa najvećim brojem porođaja već pet godina unazad. Specijalizovani smo za najkompleksniju patologiju trudnoće koju zbrinjavamo na teritoriji Republike Srbije ali i regiona. Kolege nam šalju  porodilje iz Banjaluke i drugih centara. Na šta smo veoma ponosni.

  • Sve više je porodilja, a sve manje uslova za adekvatno zbrinjavanje. Ako se ne varam, bolnica je fizički prerasla svoje kapacitete!?
  • –  To je naš tekući problem. Uz svakodnevni ogroman posao koji radimo, imamo rekonstrukciju – renoviranje nekih odeljenja, jer je bolnica pravljena 1926. godine kao predratni sanatorijum za lečenje. Kasnije se razvila u ginekološko – akušersku  kliniku, tercijalnu ustanovu, Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Dakle, problem sa prostorom je stalno prisutan, a i sa odlivom lekara u svet?

  • – To je tačno. Stalno smo razapeti između potreba i onih mogućnosti koje zaista možemo da damo svojim pacijentima. Poslenjih godina, u našem zdravstvu je sve manje zdravstvenih radnika, jer  zarad većih plata odlaze u Nemačku, Austriju, Švedsku… Javna je tajna da stranci preko Nacionalne službe za zapošljavanje odvode medicinske sestre  u private bolnice širom Evrope.

Na koji način zadržati lekare, specijaliste, anesteziologe…. da ostanu u Srbiji?

  • Rumuni su imali sličan problem, pa su drastično povećali primanja svom medicinskom osoblju. Plate su im u evropskim okvirima i to je nešto što mora da se uradi i kod nas, da bi se taj odliv doktora zaustavio. Svako danas, velika većina njih, pa i nas profesora dobijamo razne ponude. Svakog doktora ne vodi toliko novac, nije to jedina stvar. Vrlo je važno mesto gde radite – znači tamo gde kvalitetno možete da radite posao za koji ste se školovali. To je recimo isto stvar koju mnogi ljudi ne uzimaju u obzir. A, te dve stvari veoma važne. Jedna je da moraju da plate doktora u evropskom rangu. Tu nema razgovora! Da bi se ovaj odliv zaustavio, jer nije to ni 10 odsto, nije to ni pet odsto – to su plate koje su u evropskom okruženju. Ne možemo da očekujemo  doktorske plate kao u Švajcarskoj! Ali, da to budu realne plate – da ne morate popodne da dorađujete posao, već da možete od tih plata da normalno živite. Rumuni su povećanjem plata zaustavili odliv doktora. Svakom je ipak bolje da ostane ovde, nego da ode u Nemačku ili u bilo koju drugu evropsku zemlju – da kažemo mestu gde će raditi potpuno neadekvatan posao. Radiće kao doktor , ali će raditi i u nekom Domu penzionera, neće raditi na vrhunskim klinikama, neće raditi vrhunsku medicinu! Svako od nas se školuje i ima volju da kada završi radi vrhunski svoj posao. To  vraća veru! A to možete samo ovde, jer ste objektivno u svakoj zemlji, ma gde da odete – građanin drugog reda. I jezik je problem, i vi ste neko ko dolazi sa strane. Oni vas odmah gledaju kao nekog ko će im uzeti posao. To nisu lake odluke. Znate, imate dve kategorije: mlade doktore koji ne mogu da se zaposle – pa odlaze odmah pre nego što su ovde bilo šta počeli. Imate srednji kadar koji odlazi jer je nezadovoljan primanjima, s obzirom na obim posla. Ono što je sada intencija i tendenca,  to je da masovno prelaze da rade u private bolnice – jer su plate u startu duplo veće. To se odnosi i na doktore iz primarne zaštite a naročito na anestetičare i instrumentare. Znate, jednu sestru Srbija školujete, školujete jednog doktora… On sutradan dođe i kaže – ja sam otišao – dobio sam ponudu da radim za duplo veću platu !?

Besplatno su se školovali u Srbiji, a onda odu u svet da rade za velike plate. Naše klinike ostaju bez vrhunskih lekara!?

  • Kod nas su se pre petnaestak godina počele plaćati samofinasirajuće specijalizacije. I taj koji se  samofinansira, on dolazi kod nas i uči zanat. Posle odlazi i to znanje primenjuje negde drugde gde mu plaćaju za to, a mi se ovde hvatamo za glavu, jer na neurologiji više nema doktora. Postoje čitave branše koje su otišle u privatne vode. Kao što su očni lekari, dermatolozi, ginekolozi, radiolozi… veliki broj ginekologa je napustio primarnu zaštitu –  domove zdravlja, što nije dobro. Jer u medicini je prevencija jedna od najvažnijih stvari. Razvijeni zdravstveni sistemi upravo funkcionišu na osnovu dobre prevencije. I to je jedini način kako može da se leči. Iskustveno vam pričam – iz svih tih tokova privatnih, državnih, ovakvih, onakvih – samo ukoliko se doktori adekvatno plate za posao koji rade.
  • U planu je selidba zgrade GAK Narodni Front na Bežanijsku Kosu… Dokle se stiglo po tom pitanju?
  • U vreme dok sam bila direktor bolnice, to je bila moja ideja da se bolnica preseli, jer ovde stvarno više nema mesta. Prvo, kada dođete nemate parking za kola, drugo pored klinike – prolaze tri gradska autobusa… Bolnica je obimom posla onim što radi nadrasla sve svoje kapacitete i onda se došlo na ideju da se bolnica zaista preseli. Takva intencija je postojala i ranije, ali nikada taj projekat nije finalizovan do kraja. Mislim da na onoj strani – na Novom Beogradu mora da postoji jedno veliko porodilište, zato što tamo živi pola miliona ljudi!
  • Postoji sigurno objektivna potreba za to. E, sada, treba da se odradi urbanistički plan, plac, projekat… Za to će trebati vremena. Prvo te pripremne radnje, pa onda studio izvodljivosti, pa sve ostalo. Ja ću se radovati ako se to desi u skorijoj budućnosti.

Kako tu ideju prihvata osoblje, s obzirom da je klinika u centru grada?

  • Neki se raduju, neki ne vole da idu iz centra grada, ali svako vreme nosi svoje breme. Bolnica takvog ranga treba da bude pored auto – puta, treba da bude svima blizu, treba da bude dostupna… Vremena su se promenila. Znate, svi smo mi emotivno vezani za ovu zgradu i bolnicu. I, to većini teško pada.

Nađa Andrejević Keleris

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *