Još kao mlada glumica izborila se za pravo da ne mora da igra ono što ne želi i da može da bira uloge po svojoj meri. Više je uloga odbila nego što ih je odigrala

Piše: NAĐA Andrejević KELERI

U analima srpskog glumišta ostaće zapisano da je Vesna Čipčić jedna od retkih naših glumica koja je igrala u filmu Pitera Justinova, kao i kod legendarnog Paola Mađelija!?

Prisećajući se tih dana, Vesna ističe da smo tada živeli u velikoj Jugoslaviji u koju su dolazili legendarni svetski reditelji i da su to zaista bili dani glumačke sreće. Nažalost, ova naša zemlja se skučila i smanjila, pa je manje i reditelja. Jedna od najvećih Vesninih radosti je što je u svom glumačkom životu srela Branka Plešu i bila u situaciji da često radi s njim. Priznaje da u njenoj duši postoji žal za tim vremenima, u smislu lepih i ozbiljnih poslova, boljih okolnosti. Ali, Bože moj, ona se snalazi u svemu ovom i danas.

U svom matičnom pozorištu BDP igrala je u najgledanijoj predstavi „Dugo putovanje u Jevropu“, „Vrag ne spava“, jedinoj predstavi B. Pleše koja je do skora živela na sceni, „Dan DŽ“, „Harold i Mod“, „Oskar i mama Roz“, „Frederiko“…

Danas, sve želje svodimo na taj „put u Jevropu“! Vesna ne bi, po svaku cenu, išla u „Jevropu“. Jer, boravila je u Londonu i gledala neko novo evropsko pozorište.

– Nije mi se baš dopalo to što sam videla. To su predstave poput vagininih monologa, lutkarstvo penisa… Tada sam izjavila da bih više volela da živim i u Rumuniji sledećih 20 godina, nego da se bavim tom vrstom teatra i da na taj način razmišljam i volim svoj posao. Sigurno da tome doprinose i moja deca koju odgajam i želim da ih sačuvam u ovoj džungli. Pozorište je edukativno, moralo bi da se malo više bavi Čehovim.

Vesna je uvek vedra i nasmejana. Takva joj je priroda. Trudi se da potisne ružne stvari u životu, a da se okreće samo lepim. Jer, onaj ko ne ume sebi da se podsmehne, ne ume ni drugom. Od početka svoje glumačke karijere važi za velikog tremaroša. Mislila je da će s godinama biti drugačije, ali nije. Prosto, pred premijeru ima tremu, ali dovoljno je da izađe i progovori prve tri rečenice i da je eliminiše.

Još kao mlada glumica izborila se za pravo da ne mora da igra ono što ne želi. A kako i ne bi kada je mnogi smatraju kraljicom Nušićevih i Sterijinih likova. Taj glumački oreol joj i te kako prija. Ti likovi i teme su joj bliski po temperamentu, zna taj svet, oseća ga jako dobro, i prirodno je da poželi da se sretne s tim ulogama i u pozorištu.

Znala je Vesna i da odbije ulogu u filmu „U ime oca i sina“, jer nije mogla za vreme bombardovanja da ode na snimanje i ostavi svoju porodicu. Ne vidi da je to žrtva. Više je uloga odbila nego što ih je odigrala, što ne misli da je velika sreća. Kao glumica opstaje tako što bira uloge, po svojoj meri. Ne gleda samo kakva je uloga i kolika, nego i s kim radi, ko su joj partneri, ko je reditelj, gde se radi… Nije volela da radi ni reklame. U početku ih se klonila. Ali, ako je na pristojnom nivou, poput one sa sokićima – prihvati je.

Nije Vesna ravnodušna prema današnjoj glumačkoj situaciju.

– Najtužnije je što retko gde možete da vidite ansambl predstavu, uglavnom se izvode komadi sa dva, tri, pet lica… Nemaština nam diktira male forme.

Možda tome kumuju i glumački klanovi!?

– Ako se reditelji vezuju za jedne iste glumce, to nisu klanovi, već izbor i volja reditelja koja se poštuje. Sigurno postoje zakulisne radnje i mutni trenuci, na svu sreću nisam u tim igrama.

Više nego ikad, glumci se danas bave politikom!?

– Nemam ništa protiv da glumci imaju politički angažman. Lično, nikada se time ne bih bavila. To je stvar afiniteta.

Da je, kojim slučajem, srpski premijer, kao prava domaćica, najpre bi po Srbiji naveliko pospremila. Kultura je jako važna za jednu naciju. Narod bez kulture je narod bez svog identiteta. Ako narodu i ovoj zemlji nije do kulture – ukinimo je! Povlađivanje osrednjem ukusu spušta umetnost na niske grane. Po Vesni, pozorišni upravnici ne smeju da se ponašaju kao da im je pozorište dedovina.

Glumica, majka, kuvarica

Pored toga što je vrsna glumica, Vesna je i izvrsna kuvarica. Trudi se, kaže, da kuva sa užitkom. („Volim lepo da pojedem, pa prema tome logično je da se pasionirano bavim kuhinjom“). Gluma traži celog čoveka. Iako joj je bivši muž glumac, među njima nikada nije bilo glumačkog rivalstva. Majka je jedne Anje koja je krenula njenim glumačkim stopama i jednog Ivana. Biti glumica – majka, nije lako. Ali, uz dobru organizaciju, kaže da može sve da postigne.

– Čini mi se da uspevam… Slalom, veleslalom, nekad se malo davim, nekad ronim, ali uspevam da pomirim glumu i materinstvo – kaže Vesna.