Ti si me naučio da je dečja fantazija mnogo veća i slobodnija od mašte odraslih. Sada već svi znaju da, dok se odrasli svim silama trude da unište ovaj svet, deca plove očiju uprtih u nebo.

Paolo Mađeli, reditelj, u pismu Pozorištu Boško Buha

Pozorište Boško Buha osnovano je pre šezdeset šest godina. Od tada do danas, trudi se da zajedno sa malom publikom gleda u nebo i čini ovaj svet boljim mestom.

Priča o Pozorištu Boško Buha, kao i mnoge pozorišne priče, počinje od Branislava Nušića. Po njegovoj zamisli je, 1937. godine nastalo „Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda“.

Po oslobođenju Beograda 1945. osnivači Rodinog pozorišta nastavili su rad pod okriljem Pionirskog pozorišta, koje svoje predstave izvodi u drugim beogradskim dvoranama. Ipak, ono je iste godine zatvoreno pod obrazloženjem da „nije pedagoški da se deca bave glumom i baletom, da je to čak krajnje štetno za njihov uzrast, da su u pozorištu izloženi opasnosti da steknu bolesne ambicije i da je bolje da se posvete samo učenju“. Tako je Beograd ostao bez pozorišta za decu punih pet godina.

Tek krajem 1950. Gita Predić-Nušić uspela je da dobije saglasnost o pokretanju novog dečjeg pozorišta. Tako je 13. oktobra te godine osnovano Pozorište Boško Buha, i deci je vraćeno pravo na pozorište.

Od osnivanja do danas, za tačno šezdeset šest godina, na njefovoj sceni odigrano je preko dvesta pedeset naslova, a kroz salu prošlo je preko pet miliona dece, njihovih roditelja i nastavnika. Ne bismo pogrešili ako bismo rekli da prve generacije publike danas na predstave dovode svoje unuke.