U NARUČJU UBICE SVOG OCA
7. марта 2019.
OTVOREN „TEATAR NA RASKRŠĆU“ U NIŠU
12. марта 2019.

Lane Gutović: PUKNE UMESTO DA NIKNE

Glumac Milan Lane Gutović, sasvim otvoreno kaže da Skupština koja je sa opozicijom imala karakter skromnih orgija – sada je bez opozicije spala na klub onanista

 

 

 

 

Razgovarala:

Nađa Andrejević Keleri

 

 

Ni za jednog našeg glumca se ne može reći da je toliko ušao pod « kožu » i u « pamet » srpskom političaru, kao što je to uspeo Lane Gutović, glumeći lik Srećka Šojića iz serijala « Tesna koža » i « Bela lađa ». Svojim glumačkim umećem osvojio je i dečiju naklonost kao Pustolov u emisiji « Dobro veče deco ». Njegovi šou – programi « Oralno doba » i « Ne može da škodi » sastojali su se od šala i anegdota, zbog čega Lane važi i za velikog komičara. Godinama se trudi da u Srbiji « zapali » politički kabaretski teatar, jer to je način da javnost sve odgovore dobije na sceni.

Na naše pitanje gde je i čime se bavi ovih dana, kaže da ni na jednom mestu nije bio koje bi vredelo opisivati. Igra predstave po Republici Srbskoj, Makedoniji, Hrvatskoj…

S obzirom da su svake subote u srpskoj prestonici protesti pod nazivom „Jedan od pet miliona”, koji su otpočeli krajem prošle godine, posle incidenta u kome je prebijen lider Levice Srbije, Borko Stefanović, najpre ga pitamo u kolikoj meri podržava proteste, s obzirom da  PSG predvodi glumac Sergej Trifunović?

– Protesti i demonstracije su u svakom društvu znaci zdravlja nacije. Za vlast su demonstracije znak da se neko drznuo da ospori njihovo pravo na legitimno nasilje. Iz toga razloga bez obzira na bilo koga koji je kao Gospodin Stefanović udaren ili neudaren podržavam demonstracije koje su nepobitan znak života u zemlji Srbiji.

Ničija ne gori do zore“, ali ova naprednjačka se baš oduži… Bahati, polupismeni – sa kupljenim diplomama – ismevaju mudrost srpskog seljaka, intelektualca, učitelja, lekara! Da li je vlasti na čelu sa Vučićem „odzvonilo“?

 

– Vlast koja je oličena u Gospodinu Vučiću, ili Gospodin Vučić koji je oličen u naprednjačkoj vlasti koju ste već opisali, biće u velikom usponu ili pada kada u direktnom  prenosu na nekoj televiziji koju mogu da gledaju i prate svi građani Srbije, budu sučelili stavove Gospodin predsednik i recimo Gospodin Zoran Živković. Gospodin Živković  je rasan polemičar a polemičar je i Gospodin predsednik što je još veći izazov za predsednika. Posle ovakvog dvoboja bez cenzure biće jasno kome je „odzvonilo“.

 Živimo u državi u kojoj posla i lepog života ima samo za politički opredeljene. Neopredeljenim, slobodoumnim i obrazovanim – nema mesta pod srpskim suncem… Dokle tako?

-Niste precizni pa zbunjujete čitaoce. Svi smo mi opredeljeni ali je razlika u pravilno i nepravilno opredeljenima. Dakle mesta ima za sve ali su sada popunjena pravilno opredeljenima.  

Naši akademici su odavno zaćutali. Da li godinama „mudruju“ ili pak to njihovo ćutanje – vlast tumači kao odobravanje?  Ili možda: kad pametni zaćute – samo budale (političari) pričaju?

– Akademija nauka koja bi morala da bude pluća društva postala je ubožište za senilne čijoj senilnosti znamo da tepamo i tumačimo je kao povredu na radu. Umesto da budu oni koji će nas obične smrtnike upozoriti na besnilo duha, narod sa ulice budi ih iz udobnosti fotelja i potura im ogledalo na kome mogu da vide sebe koji su menjali savest za sigurnost. Oni koji bi morali više da budi duhovni u svome telu od bilo kog demonstranta, postali su telesni u svome duhu više od bilo koga na vlasti. Mnogi besmrtnici bi trebalo da reskiraju i odu do groblja i izvinu se pokojnicima čija mesta greškom ne zauzimaju, makar ih na tom putu i pomešali sa demonstrantima.

Bolna rana svakog Srbina je Kosovo. Budućnost tamošnjih Srba  je  svakim danom sve neizvesnija… Zbog taksi koje  Šiptari drže na robu iz centralne Srbije, deca na Kosovu nemaju mleko, hleb, meso… Ubistvo Olivera Ivanovića ni nakon godinu dana nije  razrešeno? Koliko su toj situaciji doprineli naši političari, a koliko svetske sile?

 –Nemam pojma! O Kosovu nas obaveštavaju na principima igranja žmurke sa „viru viru“. Ispadne da se u ovom informativnom sistemu, što se tiče Kosova valja osloniti na dva vrana gavrana. Nema ni vesti iz skupštine niti u skupštini razgovora o tome.

Kako bi i govorila? Skupština koja je sa opozicijom imala karakter skromnih orgija sada je bez opozicije spala na klub onanista. Ukratko jedini rezultat pregovora i dogovora u koji se može sa sigurnošću verovati oko Kosova je grob Olivera Ivanovića.

 Ove krizne godine u kojima živimo, uništile su: porodicu, vaspitanje, prijateljstvo… Nestala je srednja klasa, koja je bila osnova života u Srbiji. Sela su nam prazna, a gradovi gladni… „Odliv mozgova“ je sve veći. Samo prošle godine Srbiju je napustilo 500 000 mladih ljudi. Šta nam je činiti da ta mladost ostane ovde?

 –Jedan posmatrač i kritičar života u Americi kaže da kada se pred amerikancem desi nesreća on trči kući da vidi na televiziji šta se desilo. I mi smo počeli da sve ovo što vidimo svojim očima smatramo tv programom a ono što nam pokazuju na tv kao stvarnost. Kada smo već na tom planu stigli Ameriku, mladi normalno idu gde je bolji program. 

Kažu da „nije srpski ćutati“, ali Srbi se godinama ponižavaju ne bi li ušli u EU, iako žive u Evropi, vekovima?

Srbija se ponižava instiktivno i po navici. Složiće te se da nema izbora na kojima se do sada nije ponizila. Ali ne ponižava Srbiju samo glupost. Mnogo više je ponižava pamet koja je nekada domaća a nekada uvozna. Našu stvarnost oslikava kombinacija.

Srbi su jedini narod na svetu koji je 50. godina živeo bez Boga i molitve. Možda nam je ovo poniženje sa Kosovom potrebno da bismo se opet uzvisili kao narod i kao država, zar ne?

Vi smatrate da bi poraz trebalo da prihvatimo kao pravi muškarci.. da okrivimo ženu? U ovom slučaju Boga jer se nismo molili 50 godina? Bog sa ovim nema ništa. Dokaz je patrijarh. Kosovo je za Srbe oduvek bio poligon gde smo imali i poraze i uspehe a uspeh je kao nauka u kojoj ako zadovoljiš uslove dođeš do rezultata. Očigledno je da uslove nismo zadovoljili. Albanci jesu. Dokaz je predsednik.

Koliko mi je poznato, Vi prijatelje među političarima nemate, ali ste ostali u prijateljskim odnosima sa Milom Djukanovićem. U čemu je tajna njegovog političkog trajanja?

U modi je odricanje i poricanje prijateljstva pa se i ja kao rob mode pridružujem tom trendu i poričem da sam prijatelj sa Gospodinom Đukanovićem. Video sam ga samo dva puta, pa sputan terminima nisam uspeo da ostvarim prijateljstvo sa Gospodinom Đukanovićem.

Moja siromašna zbirka prijatelja političara ima jedan iznimak. Ja sam prijatelj sa Migom Stjepovićem kome je famozni koverat predat. Na promociji njegovog postavljenja na zvanje gradonačelnika Podgorice došao sam iz Beograda samo da bih ga podržao. Nisam tada podržavao program Miga Stjepovića jer program nisam znao, ali sam svojim dolaskom na tu konvenciju podržao moga prijatelja. A sada još gore; Kada se god moj prijatelj Migo ustremi na neki položaj a ja mogu prisustvom da mu pomognem može računati na mene.

Šta mislite o našoj premijerki Ani Brnabić, s obzirom da je nedavno postala majka, tj. otac !?

 –Bilo je odavno bića kojima kako kažu „ pukne umesto da nikne“, i bivalo je da se to i lepo zamomči… ali u državi koja više voli svoje bolesti od lekara, čuda nema.

Uostalom na svetu nema te stvari koju ne treba raditi dva puta da bi bila urađena kako valja. A Bogu je ovaj svet prvi pokušaj. Zato kada se, rodi tako nešto ili se nešto tako dogodi imam razumevanja.

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *